Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

480 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ

замрси, Бар ја ту савета не знам. Да смо заједно. може бити да би се што измучити дало, а овако богами мораћеш све сам на себе узети. Ги своју _ ствар најбоље знаш, па узми с једне стране своје поштење а с друге корист, шат их како тако сложиш, а сложићеш их јамачно боље него ја или ма ко други, који твоју ствар као ја познаје.

Толико о твојој ствари, а ако би ти се учинило врло мало, ево још нешто:

Мислим да је и сад твоја жеља катедра Срлског језика у Бечу. — Пре два месеца састах се с Миклошићем, Он вељаше да му је врло жао што си се за новине прилепио, и да би врло добро било кад би испит из Српског и Латинског језика (овде) начинио, а још боље кад би у овдашњем педагогичном институту један или два сигза најпре слушао (а то би лако могао с кнежевом помоћу). Тако би по свима правилима био готов за катедру, иначе вели могло би ти се лако што на пут ставити. А ако кад свршиш испит катедре још не би било, онда да се прихватиш међутим гдегод какве гимназиалне професуре, Тако се почиње, вели Микпошић, и ако ти се ово допадне обрати се на њега, он ће ти радо све пространије казати,

Па сад с Богом ми остај.

Твој _ ~ - РАНКО ! Пе Вејћолмепбаззе, 330. Знебе 1, ЗЕоск П, Тћите 24,

ХХУШ

ЂОРЂЕ БРАТЕ

Дугујем ти на твоје писмо од 17 фебр. Зато ево узео сам перо да ти се одужим. Одужио би се већ био одавно; ал колико сам год пута мислио о предмету том, свагда сам се разљутио у тој мери, да ми је и воља прошла писању.