Pesme i drame / Milutin Bojić

СТРАХ

"Ви што Визант тресли сте пун силе, Копљем дворско пробијали кубе, Чијих коња копите су риле,

Црвен мрамор и бронзане стубе,

Што јесење кад вас засу иње Тражили сте манастирска бдења» Нашто тамјан, смирне магле сињег Место пира, кипарис и вења!

О, што нисте с трубама и хордом Химне звонке просторима вили, Крвили се са татарском ћордом Из лубања празних вино пилиг

Зашто нисте јесен дана стрли

Бисер пићем из змијскога пакла

Кап последњу срчући, док грли

Брат вам она што нас с неба смаклаг

(0, тада бих певао вам химне, "Јер би знао да су моји преци Из биљура, не из чаше лимне, Пили живот и мрли у звеци!

Мене плаши ваша црна риза И велика манастирска бдења: И потомка можда нога клиза, -Можда и он тражиће спасења,

„Испод грања чемпреса и вења. 1913.