Pesme / Mileta Jakšić
Preuzimanje:
Prikaz u BnLViewer-u
НЕСМЕ = 137
Кад га притера љута глад, Рад милостиње свраћа
У село какво или град Где живе људи — браћа.
Ал' чим, бојажљив, прими ту Комад што му га даду,
Од страха да му само њу, Слободу, не украду =
Бежи од људи, жури ван... У великој самоћи
Ма путу кад га свлада сан И у пољу заноћи —
Даљине гледа у сну том Пределе, земље стране И чаробним опијен сном Он полази чим сване. —
Не знајућ шта је брига, бол „Ено где иде... оде
Презрени песн-к, гпостол Безграничне слободе.