Peštansko-Budimska skoroteča

134

За Бога проси, а за душу дели, Одђ данг. до данг,, докт >*ои дангне дође. И она се прпстакила схара Крушедолу светом-в манастиру, Те се зове Маика Анђел!е , Те се пом божје Летурдхе, Безг нромене до суда страшнога, Белт. промене докле е измене. Саобштго Пречестн. Г. К, ТРГОВИНА И НђНА ВРЕДНОСТБ. Трговина е едно одђ наимоћши средства за човеческо препиташе иизображеше, средсгво, кое Землго, на коши оббзтавамо, обштимђ благомЋ св1К) народа чини, и производе СВ1ГО поднеб1а у наидалћ предћле разноои. У народу безЂ разлике порекла, почемЂ се изђ првм степена д^тинства изкобела, поавесе и различите жел^ћ и потребе, кое с« и у томђ састое, да онђ оне производе и рукодћл1н, кое кодђ стран&1 народа упозна,а самЂ дома урадити и добавити кадарЂ Н16 , узима ; а напроти†тога, да плодове свое землЈ5, кои су му за собствено препиташе излишни, у промену дае. ОдовудЂ у строгомЂ сМБ1слу трговппа се ра^а. Сл ^здство тога е, да народи, као гпто предЂ очима имамо, у све оне части св±та оде, и броде, гди шмђ се види , да Ке сђ ползомђ промене чинити, бмле за новце или утакмице. Такова путована поставлнго у двшкеше множииу човеческе снаге, и разшируго просторЂ зпацн, асва нова изобрЂтеши ра^аго и нове науке!-— Тргугоћш народЂ дакле не само што есбе матер!алио подиже, и свое благостонше утврђуе, него осимђ тога носи са собомЂ заметакЂ и побу^ечгћ кђ в51шемЂ изображетаго , умЉтности и слободи. — Живми тога прим:ћрв имамо, ако бацимо погледЂ иа енглезку радиносто, н4ну разв1ену силу и втечеше на свашта. Колика е народима матер1ална (просто рећи новчана) полза одђ трговине, ласно е измерити , кадЂ у призрЉше узмемо , д* све оне ствари, кое ни за собствено нити пакЂ за сусћдно саобраштеше способне нису, у оне части св!та носс , гди ш нема. Трго-

вина пооштрава све снаге уобште. Землљод$лца , стоководца, маистора и фабриканта потрошакЂ (Сошит1шп) производе умножава, а чреЗЂ то послу, кои се иа обработаванн преснм матер1ала обраћа, већу плату прибавлн , и тако свагда и у свачемЂ живостб и полезну дћнтелностБ око себе разпространнва. Довде е текЂ страномЂ о трговини, и н4нммђ матер ^алнммЂ користима говорено. Мм бм тр^ овину на весма низку точку вредности и моралвтета поставили , кадЂ бм чреЗЂ нго само текЂ умножавали матер1ално благо. Трговина има и благородшго на хумапитету основану ц $ лб , а та е умножешв умнм и моралнћт добара, чрезЂ кое се трговина досадЂ тако безконачно важна, и благодатна за изображен1е човечества показала, Трговина саставлн разсЈнна управлћнш свеколике д1ателности св1к) народа у органичнми ланацЂ. Трговина, а нарочито слободна, чини да се валнноств и новостб рукод*ћлнБ1 производа наскоро по читавомЂ св ^Ту простре, и кђ послћдовашго дражи. Ако се КадкадЂ и виче на малешнми духЂ , и на немилосрдну себичноста, чимђ су не само мале трговине скопчане , него е чрезЂ неуморне труде за новчанми добитакЂ у карантерЂ свпо народа ве^Ђ уселилосе: то опеТЂ нетреба заборавити, да се и чрезЂ то благодатна д±нтелностћ трговине подиже, и да се таковм клеветника и у осталБХМЂ редовима и зван!нма находи. Но то е тражити на непрем ±римомЂ предЂ нама лежећемЂ полн) воспиташн и изображешн. (коиаи,!. слћдуе) ШКОЛЕ у СРБШ. РусК1И журналЂ министер1ума народногЂ просв-ћштеши у наижшемЂ свомђ числу (Априла т. г.) садржава в '1зсти о школама у Србш., изђ кои мм с.гћдугоће изводимо. НаставлЉша у СрбЈи пр!е почетка овога вЉка 1пе Обхло. Подђ владомЂ турскомЂ