Peštansko-Budimska skoroteča

435

задржавашеге текг> старвти смиренми оОмчаи, дћчицу у читанго црквенославенскогЂ езика у манастирима обучавати, но брои д^;це,кон су ово наставлЂше участвовала, ше бмо тако знатанЂ , и само е ограничаваосе на ону д^цу, код су се свештеничкоМЂ станго посвећавала. У иочетку ирошлога в^ка, кад-в су ЛустрЈанци скоро цћломЂ данашнБОМЂ СрбтмЋ завладали бмли , нокуша АрхЈеиискогљ б15оградсК1И (1726—-1731) у овои варогиЛ уредну школу основати , и на таи конацг> дозове учител , ћ изђ Кдева. КадЂ су пакт> АустрЈанци СрбхН) оиетЂ Турцима уступити морали, то и ово заведеше проиадие, и наставлјзн1е јошђ у хуЗје стагЉ до^ђе него пр1б ^ ербо Турци , Срблћима више неповћравагоћи, тако уреде, да на сва вмша духовна достоинства Грци поставллни су бмвади, кои су народу ту1)И и на овога изобраа;ен1е ладнокрвни, а кадкадЂ башЂ тому и противни бмли. СтопрамЂ кадЂ е Карађор1,е устао, опетљ се школама почетакЂ учини. Оваи Вођа, акопремЂ е и самЂ неизобрал ;енЂ бћ1о, и, као и сви н^гови д ругови, вити читати знао ше, ипакЂ осећао евредиостб изображепЈа ,— устрои нћколико нижи школа, а и шта 1 ошђ едно вмше воиничкогђ паставл1)Н)н заведен1е. У овомђ га е подпомагао познатми Доситеи ОбрадовићЂ, Србсзкш АнахарсисЂ названми, кои е у ослобо^еномЂ Б5 ограду иастатпосе и свои трудолгобивми и радиими ијивотђ окончао. У осталомђ тадашнћ тужно станћ Србхе и непрекиднми ратЂ недозволаваше, да се оваи заса^енми вртЂ изображен^н , колико бм требало, н]",гуе. Само су се шкоЛе придржавале сђ великомЂ натегомЂ, и кадЂ Србхн на квпцу год. 1813 као жертва опетЂ у турске руке падне, готово све изђ корена утаманисе. Ме^ђу тимђ зулуму одпорЂ се учиии , и кадЂ склопл$нми одђ Милоша 15 Декембра 1515 трактаТЂ Србш самосталиоств поврати, опетЂ, наравно у иесвршеномЂ станго, подигнуто буде нЈколико школа. Милошђ

е тому, колико му силе допушћаваху, у помо^б притицао, али нћгова средства бмнху нко ограничена. При свемЂ томђ одђ године 1816 до 1835 у различитммЂ м^ст1ша заведено е до 35 нижи школа, и шта 1 ошђ V Б1зограду год. 1832 основа за вмшу школу положена е бмла^ године 1835 ова ееу КрагуевацЂ прем]>сти, и у гимназјк) одђ дв]; классе преобрати сђ опред*ћл :ћнгемЂ., да се сваке године сђ едиоМЂ классомЂ умножава дотле, докђ се надлежећга брои неизпуни. В1е])у тимђ признати морамо, да су како ниже школе тако и исте гпмназје у весма поремећеномЂ станго бмле. УчитеЛБИ су предавали шта су хтћли, или упра†рећи шта су знали и могли. Извбстхн ни су морали никомђ давати, осимђ може ббгги кадкадЂ обштинама, кое су школе завеле. Какове ће предмете предавати, нје јимђ бмло прописано, и наставл ^нје састанло е у читанм) и рачунанш, чему су јошђ гд 4 гд 4 и начетци славенске граматике придалисе. Наипосле ПравитеЛБство , кое сваке године све нче бмва, оз6илбски се тога прихвати, наименуе директора, кои ће сваке године двапутЂ све школе поећштавати, ндчинђ наставлЂша проматрати, и учителБИма нуждно руководство под^ливати. И одђ то доба умноженЂ е брои и гпкола и ученика тако, да е у течак) одђ последнћ три године већЂ 88 до 90 школа основано, у коима до 3000 ученика има. Уто истодоба, осимђ гимназје, шшђ три главне школе у Шабцу, Чачку и Савчару бмле су основане. Ове су састоалесе изђ дв р Ј; мам], граматикалне классе, и цћл б јимђ е бћтла дћцу за гимна31е преправити. Ме^у тимђ се и гимназш сђ петЂ класса подпуни , и МипистерЈумЂ нвногђ просв^штенјн установи, кому се моран) свакогЂ мЈвсеца изв]>ст1н о станн) гикола слати. СадЂ се дакле у Србш находе 1) нормалие школе, 2) главне школе, 3) гимназхе, и 4) еданЂ лицеи. (кокац,!. сл1здув) »