Peštansko-Budimska skoroteča

297

ли од'Б толнки краснн Лазаровн Срба? — Све пропаде и изгину на К осовомђ поиго, лицеМЋ па Видовг данЂ, ппкђ , тужанг Србине ! све пропаде и изгину збогт> завнсти, владолмб1а, несиоге и нев $рства Србскогг. СрбинЋ угаси с р бске славе свећу, Србннљ разори Србско царство, и окова рођеногг брата у робске ланце. 1Трвми е бшо проклетни Вукашииг, кои е темелв Србскогг царства пореметш, да присвон себн оно, што ше н4гово бшло, да оит. седне на престолг царскш, ког-б е Силнми Душанљ за свога Снна градш. Ал' Бонад правда недопусти, да невера плоде труда и кшачесгва Душановог-Б дуго ужива , онђ погнну од-в руке Арсоевића. На Косову подла душа Бранковићева оклевета подпору Лазарову, ганака Мнлоша, кои е Србско царство обновш , нзћ завистн оклевета, а по нанвнше зато, да 6б1 Лазарг Милоша одђ себе одтиснуо и комманде надЂ воискомћ лнпио , «рЂ е добро знао, да му планг издае, кои е са Муратомг већг уговор10 бно, дотле за рукомг испасти неможе, докђ е Милоша у воиски Србскои. ДобрБ1н Лазар'Б верова лажи певерногг клеветника, и изобличи Милоша предт. србскимЂ велможама, а оваи, немогавшн поднети ту срамоту, и за осведочитн верностб свого оде потанно у станљ непр!атела , и учини чудо нечувено; ал' е тбшђ одлазкомЂ више зла, него добра учито , ерт. неказа ннком-б , куд 'В ће и шта ће, пакг е духт> Србск1и клонуо, пошто су зацело држали , да ш е Милош-в изневер10. Ево како завнстБ и неверство Србина лготу рану Србству зададе! Кад'Ђ освану В идовћ данг, ударнше трнста нллда лклтл непр^нтела на сто илнда Срба, иего овн мначк^и одпорЂ дадоше, тако, да су они већт. измицатн почели. Кадт. то видн иевера Бранковићљ, онћ остави Таста н боиште , и одведе собомг болго частв ЛазаровБ1 воиника. Тукоше се прочи Србн и Лазарг одћ ктра до тавне поћи, тукоше се еданг на десет-в, и зарг 6б1 опетЋ менданЂ одржалн 6б1 Л и , да Н1е ЛазарЂ с-б умореногЂ коин сашити морао, те га Србн нзг 04110 изгубише, и, у мнсли, да е погинуо, плећа окренуше. Тако Србско царство пропаде, упропастн га завистБ н неверство Бранковнћево; — него крвБ Лазарева и толики Србски СБгаова , кои су на Косову за отечество и веру Хриспанску изгинули, возопила е на небо, Б огђ недаде, да Бранковићу дуговечно буде, што е на неправду и неверство присвоити мнслш, и жалостанЂ е бно конацг грешногЂ нј.говогт. жнвота. — О дђ тогђ доба про-

шло е 415. год. ј нит' е *огао СрбннЂ главе подигнутн, нити робске ланце раскинути, у коега е опетЂ завиств, неслога и неверство на Косовуна В идовђ данЂ оковала и већљ е до тога дошло бнло, да е и за име србско, и да јоштђ Срба на свету има, слабо ко знао. ТекЂ после четБфн стол^ћограну са блажене памнти Карађорђемљ србско опетЂ суице, онђ оживн умртвл^нни Срба духт., ули у срдца нБина лмбовБ кђ верн н слободн, и показа свету, шта су Срби у братскои слогн н лмбови учннити кадри, и да има тштђ Срба, сђ коима бн се и Душанг и Лазарг поносити могао— Свакш народт. има н4ке у свомђ животу наизнатн1е дане. У Срба е Косовсши В идовј. данљ бно досадЂ наиважнш, ал' и нанжалостнш; а садЂ ће и Топчидерскш тако исто важанг бнти; ерљ е Ср6инђ погрешкомЂ прошлв1 времена наученг познао, да напредка, благостоли1а и среће Роду и Отечечеству нема безг взаимне слоге и искрене лгобови ; онђ е и собственнмЂ своимђ искуствомЂ познао, да гди те нема, гдн се на срећну будућностБ Рода и Отечества негледи, већљ се себична само полза тражи, ту € готово робство и н4му н Ро-

ОДГОВОРБ на 0 п р о верж е н ј е. Некш из-б Буднма Г осподинћ , по нмену Димитр1е Поповићљ (чиномб Адвокагз.) хтеде у С. Н. Новин. (стр. 199 и 200) да докаже. да нити УчредннкЂ Скоротече нит' Г. Евг. одђ ђурковићЂ има какво, у смотрешм „Лвне благодарностн" писмо, кое 6б1 имђ Г. Еуфросина Димићљ (рођена СтеФановнћЂ) дала илн послала. На кое мн, да много речш не проснпамо, ово одговарамо: да е Госпођа ДимићЂ не знамћн свом желм у писму изразити, молила едну веронтну Особу, да ши ту лмбовБ укаже; а будући да е ова вероитна особа заедно и н Љ ногђ добротвора почнтателв : зато се обвезанБШЂ нашла реченои Госпођи волм испунити. А да е то жела саме Госпође а не какво измншлен];, то може и иста Госпођа посведочитн. Зато оно у С. Н. Н. опровержеше ни наиман4 места ни е имало, у толико више, што н Г ДнмићЂ припознае, да е 900 *р- 0Д' Б ^ ■ Евгеша одђ ђурновићЂ у облнгац1И на поклонв добБ1ла. — Наипосле не можемо пропустити. да Гдну Д. Попови-