Peštansko-Budimska skoroteča

3

свето ово Заведеше, и торжествено данашнћгт. дана празднован'ћ живо намЂ предт> очи егавин свету наши праотаца лгобовв, којомђ су они кг роду свол1е и цркви, царЈ и отечеству пламтили, представла намЂ оно божествено одушевлеше, коиуп. сј они кђ свакомт. добрЈ, кт. свакои доброд-ктелћи вођени бвии: улива намт. у срдца духт. народолмбја , дјхт . самосталности, дјхт . свободе; показуе намт. начинт., кзио се безсмртно задобмн име, како се драгоцћнми спомент. подиаЈе, — спомент., кои 1«п е кад^а дужипа времена ни зу6*б непогоде срЈшити; данашнн намт. обстолтелства } свои цћни сво^ои и важности на паметт. доводе славне задушбине и лепе о б м ч а е наши праотаца, кое сј камт. они, као драгоц-ћно насл ћД1е, оставили, ст. томт. благородномт. и подражан1н достоином!. желвомт. и намћромЂ, да нас1. онеоиоминк) нацћну славнк! нвинм намана угледЂ ставл !знБ1 прим-ћра, а ове дакао наимилш аманетт. чгвамо и као светпнк) сматрамо.ј — Ако сва ова ј призр г Ј .Н1е узмемо, и Јзроке са нбинбјмт . слћдствама не само промотримо, но по важности стварш и пристоино 1п ЈЗЧУвствЈемо и узц"ћнимо: то ћемо, светомт. истинолгб убћђени, признати и казати, да горе наведена мораш се као таково Јслов1е сматрати, безт. коега садашн4 ствар1и стан г ћ и положеше никоимђ начиномт. не бм могјће 6 б 1 ло . А кадт. е то тако, то има ли срдцемт. и душомт. здрава Срблвина, кои не бБ1 све оно употреблнвао , и све оно подпомагао, што стварма овако срећно и силе човеческе оживлнвахоће положен1е дае ? Има ли гдигодт, на свЈјтј здраво око, кое 6 б1 рад1е таму, нрг" св']»тлостб , рад^е несрећу, нег' среКу човечества гледало?! Само насх искуство о противномт. јчи , јв 'ЈЈравагоћи насв, да се она цћна морална, кол е наше праотце на добра дћла побуђивала, и у нов1н времена не само не побјн, него све већма и већма познавати, ночитовати и Јважавати починб. &а истинј овб1 речш вмче многе оне жертве, кое су драгоцћнвшт. благомЂ, сир ЖИВОТОМ7, човеческимт. плаћане и на олтарк обште среће приношен«. Никакве на^раде, никпкпе похвале не тражише наши

праотци за оваке акертве; они бн онда наивећма награђени, онда наивећма Јгћшени 6б1ли, КаДЂ бм ИМЂ ТрЈДИ нб10ви плоде ,,сторицего" приносили. Но поред -б нбинбј тако рећи домаћи доброд-ћтелвш, поредЂ многи ондашнћмЂ човечесгву учинћнн добара ни сј они ни на потомство свое заборавлнли: нити имђ е непознаго бвио, да оно, што Ф \'31чеекимЂ чувствама подлежи, већји јтокђ на човечество има, слћдователно брже и лакше кђ своме опредћленјш ступа; и ово ш е поблђивало, да славне, обштеспасителне задушбине чине, коима сј себи вћчитбш спомеНЂ подигли, а потомствј неоцћниМЈ корнств и асНЈ причинили.ИзмеђЈ овб 1 великодушнн Јстановителн народне среће и благостолша читамо мм у благодарнвшЂ нашимЂ срдцама и име оногђ Мужа. + ) кога иаметк данасЂ прославлнмо, Мужа, кои е првми установителк благодћтелногг 0н01ђ заведешн, у комђ голика разЈмомЂ ,и срдцемЂ одабрана Србчадв препитавагоћи се златнои сво1ои мети срећно сп+>ши. Ни сј кадре мое маловажне речи изразити онј благодарноств, кон ми свагда, а особито данасЂ, и душу и срдце преиспунава , нити су вредна мон у ста достоину хвалЈ ономђ дати, коме ц-Јјло снино СобраН1е и торжествено нћговогЂ имена празднованћ данасЂ нвно благодари. Нћговои бл ажрнои сћни д о в о л б н а е н а г р а д а , ш т о зна, да су сви плодовин-Јјнбј т р \ дова ј рЈкама такогЂ Мужа, кои светнмЂ истине чувствомЂ уб 'Ј.ђенЂ сво1о срећу ј Народа свога срећи траж и! Овб 1 МЂ чувствама вођенЂ. на тебе , в нсокопревосходителн г ћиш1И, Вв1СокопреосвлШенћиш1И и Вмсокодостоин-Ј:и1ш'и Господине управламЂ н и сердце и душу мош ; на тебе , достоинбш насл-ћдниче великогЂ духа Стратиднровића; на тебе, кои благодћтелно Нћгово заведеше, новвшђ инворима подпомажЈћи , срдцемЂ и душомЂ обимашЂ; кои све оно, што бв1 се кђ милои нашои народности клонило, не толико речма, колико са*) Страттпровића.