Peštansko-Budimska skoroteča

106

— Ха, \а, та вм се шаимте . госнодине, иогиедаите маио бо.гк дружбЈ мого, и ^вериКе те се, да сте вм стари знанцвк БришуКи дремашКе очи б.ш;ке приступимђ , да госта мога боић * познамт,. Онт. ми се изт. даиека чиннше несташант., вижинвт> миадиКв , непрестано вртећи се; но сад-в видо, да 6 то у зеиеномт. капЈту обучен-к старацт. ст. мршаввтмт. иицемт., ст. у. пуиимт . очимаићеиавомт.гиавомт..,Госнодине реко госту — Вм са мномт. шалу проводите. Та н добро знамт., до 6 Месопустт. миадићћ у цвегу, комђ се рдже на иицу |»*мене. в Бстб, у време покиада, брбо сва кш он. да иичину носи, да ии одт. воска иин одђ руменииа. Л остаиомт. тако, као што ме видит", живимт. н веКв више стоиека, и неверуемт. да самв тако р^жант., као и1то се вама чини , ерт. девоике сваке године за мномт. уздишу. Познато ми е да против ика имамт.; н ји презире \гБ, ербо самк осв^дочентћ, да кећа страна света мене почитув и обожава. М вб 1 господине спадате међу мов почитатеп"ћ , зато сзмб за пристоино нашао, да пре него се ст. моима пр!ннима опростимт., и васт, посћтимт., те мене и мок> родбину и У будуНе пр!нтеиБСтво препортчимт.. Л му ово обећа , и садт. разпитивати стадо поедине особе рода н^гова. ,Ево господичне Моде мое ишбиЉне кћери" — насгави Месопусгв и мени се поклони сиино одевена Дама. Имаиа 6 одеио шарено, као турскји ћи .шмЂ, и танано као научина. На коврчастои гиави трептииа е пернница одт. паунова перн. Но куку иеие! БезобразнБш ветар -б дуну на маио отворена врата, разбаци рукавт. Дами одт. танана одеиа, и а под-б нбомђ угиеда — подеран^ кошуиго. — Месопустт. ни е зато ни марЈо нег -Б продужи речБ; „бво госпође Лихвенице (Д^исћепп) „рече затимт. гостт., показушћ' на ружну крезубу бабу, коа до н-ћга сганше. Она у подераномт. одеиу беше и носаше подт. пазуву завежлаи, изт> когђ су сваконке иегнћ оправе вириие, а у иевои р^ци држаиа е кесу напунћну новцемт..

л Да ми кумица ни е, нримети шаиБнво МесопустЂ, прозвао 6б1 1 о жедномт. гнавицомг што се крвигомош почитагеин напан, а смнг ши гладуе. Ево само гледаиге кукавицу." Бацимт. око на страну и угиедамг младића доста иепо обучена; но ФракЋ му к о иеђи вис!о, као да ни е н];гов»,. Гиаву е кт. зем.љи обор10 , а очи се ни е подчћи )•судш одт. стра предт. немиломт. маикомг. Онт. се Ду 1" б звао. II га стадо жаииги, но у таи парт. ет<>ти некогт. несташнсиг момчета, нудећи га часг ст. картамаа часл. сг чашомт.. Ово е Назпикућа бмо. Докт, ји е баба гиедаиа мирно стонше, но чимг се маио < на измаче, а они се са стране нбои ругаше, „Нека наск ђаво носи" ! — поммслн ј себи - »I сгадо се с' некомк женскомт, гиавомт, забавлн ги; о којои иако ми не беше погодити, да ии е девоика ил' жена? Лсиа е бБ1иа, то е истина, но почемт, самћ го дуже мотрш, нинаиманћ ме не обузе оно свето почнтован^ћ, кое онда осећамт,, кадг обично деиоици очи гиедамг. Нћзина лепота као да е за васћ цеими светг позвшђ 6 бш. Око 1ои ватрено севало, сн^ћжне се голе прси разбиудно воиновале, у мени е све задркгало и већв сам* мисл1о, да ћу ш загрлити кадЂ ми Месопустт, нроговори; „То 6 мои кћи „Не в и н о с г б " (11п[фи1о) рече, казушћи ми поносито на женску. — НевиностБ?! унита н. „Б м в ш а , б Б1 в ш а одговори Месопустг. Н нетрпим -б, да моа кћи, еднако име са простакинБОмт. носи, тако се отпре звала, него се садт. именомт, и посиован4мт. одг други одиикуе " „Да, да, гоиубице мон ! а поче шб затимт. говориги, мииушћи ш „тм си ми лвпакт., тм си ми пгица; ст» кошмт, вабимг и иовимт.. Коиику гомииу сестара прибави она мени! в Н упази затимт. множину невоиБнм, ® а * иостнм и изплаканБ! девоака — све то ж^р* тве МесопЈста, Сад-в ми представе госпош Боиест Б и н4зину многоброину родбину. Аиа ваЛ' к радоств беше гиедати те шнаке и д'&ве п°