Peštansko-Budimska skoroteča

137

— ;; Све & дакие готово? Шта Вахит. е Брмнсг отговор10 ? а Сава^ји му вћрно искаже Адм'|ралове речи. — ;Ј Мдите !„ — ј екне Наполеонг макнјвши рименн — „Нв! шштб ни сте право будни, Саварји. Тако башг? . . •" 1/1 л<> дрпчи илт-к за\1"ћ, да му оваи Ддм1ра.10Ве |)ечи повтори, — „Шта 6м то значило ?" — Наполе- ј онг поввшне «ко , ербо е навикнут-ћ бв!о , да се отма иослуша, — Савар1е, идите опе1"*> Адмјралу. и кажите му, да му н заповћдамт, да ми оваи часљ дође, и изв4сти ме! Оставите ме сад-к Господо моа!'' манувши, рукомт. на свое пратјоце, проговори имг он н, и оде у свои шаторт.. ДесетЂ минуга прође, а Наполеонн се нко побуни. 1/1 будући да Адм»ралт. нје му тако брзо, као што е он-н захт-ћо , присп ко, садт. удари онт. са свохомг канЖ10мт. по ^сталу, остави донешено му ело, пакт. вкЈкне: ;,Л морамт. да знамт., при чему самв са Господиномт. Адм1раломт,. Н идемт. сал!"Б кт. н !;му!'' У исто време наб1е Наполеонт. свои шеширт. на главу, пакт. пође ст> н г ћколико свои Чиновника брзо изт. шатора: но текБ шго е н^колико кораклии отт. шатора учинјо , ал' онт. смотри Брвшса, гди му са Конгре -Адм1раломт. Магономт. и са Савар1омт> долази. Како Брнкст. Наполеона види , го ухитри свое кораке. Сви велики военни Чиновницб 1 столху около н4га ћутећи; изт. 04110 НаполеоновБ1 чисто варнице сћваху. „Господинт. Адмјрале," — рекне му Наполеон-1. са нобућенвгчт, гласомт. — „зашто нисте вн данасх уготру наредили, да се мон запов^стк изверши ?•' — „Ваше Величесгвоогговори БрБШст. са звукомт. свакогт. страхопочитанЈа пунвшт. — „ербо се ужасна нопогода са олуиномт. нриближава. Ваше Величесгво може то видити, као и н. Л самБ мбјслш , да В б 1 не 6 б 1 хот-Јзли на безполезнБШ начинт. нити вашт. животт., кои намт. е вообште свима м1о и драгт., а ни овб ! овд1> около Васт. скупл4нБ1 храбрБ1 Чиновника . таковои опасности подвергнути." У самомт. д4лу оправдано е БрБшсово изказано поплашен^ћ са угнћтавагоћимт. во.здухомх, са издалека све бол-ћ и бо.гћ чмоћомЂ громова тутнивомт., и са сасвимт. преставшимт. вктра дуванћмт.. (продужити ће ее.)

ћ!> ПОВЉСТИ ХВАТАНМ ХАРИНГШ. (конацт..) П Р е едногт. дана, него што су буд > ће године Рв^бари у ловт. харингји пошли, рекне имт. Вмхелмв Баикелсв, да ће онт. и нби , као што сс обећао , свои ст. харингомт. изнађенв1и поступакт. научити; али 10штб и самт. мора истбш поступакт. барт. годину дана до покушава, пакт. кадт. се о нћму сигурно увћри, онда ће имт. га драговолбно сообштиги. СадЂ сви единогласно захвале му и похваломт. га увћнчаго. Н^гови содрузи такођер '1. и то почувствуго, да 6 б 1 онт. ст. овммт. своимт> изнађенБ1мт> поступкомт> велик1и добвггакт. отт. харишти нолучш, ерт. бб1 могао он 'б сваке године отт> нби сву нБ1ову похвагану харингу буд' зашто нокуповати, пакт. по добре новце ст. нноме терговину водити. А.ш онт. е гоштт. пре овогт. покушен1Н себи став10 6 б 1 о у главу, да , ако му н-ћговт. предузетБ1и плант. сретно за рукомт. испадне, великодушант. буде, и своимт. друговима га изнсни. Но онт. и ове прве 10дине знагнвш добћ1такт» получи: свуда се са.мо о БаикелсовБкмт. харингама говорило: ерт. кадт. е време ловленн прошло, го су онда отт, н^га по скупе новце харингукуповали. Међутимт. су и нестерпћливвш Рвшари многа покушенја правили, да онако као и нБговт. другт. Вмхелмт> ст. харингомв учине; али имт. ова никако ни су за рукомт. добро исиала, кое показуе, да вештина Харингу насолити и сложити н1е 6б 1 ло баш'в лагацко изобр4тен1е. Нре едногт. дана дакле, него што су Рвшари 1398 године у ловт. отишли, скупи Баикелст. све Рв^баре, и почне им 'б овако: »Нре свега браћо и пр1нтелби