Pijemont

пошље депеше, да се непријатељ појавио у пристаништу. Немци поставе око станице стражу, а затим разруше телеграфске апарате. Нису дирали ниједног од службеника и понашали су се коректно. Око 10 час. изјутра са „Емдена“ се зачу сирена: звали су матрозе да се врате на лађу. Ови одмах потрче својим чамцима. У то исто време, ми приметимо другу ратну лађу, која се приближавала пуном паром, те сад. разумемо што је на „Емдену“ настала ужурбаност. За један тренутак „Емден“ је био спремљен за бој и пошље један метак крстарици, која се приближавала. То ]е био „Сиднеј". Затим „Емден“ не престајући да туче противника свом паром пође на север, оставивши на обали своје матрозе. „Сиднеј“ са своје стране послао је „Емдену“ неколико граната, али без успеха. Доц- ( ннје смо сазнали, да је „Ем-^ денова“ граната на„Сиднеју“ј разбила контролни апарат, који је проверавао растојање; за гађање из топова од 15 сантимет^а. И ми и немачки матрози, који су остали на обали, за-^ бринуго смо посматрали оно што се дешавало пред нама, наравно са различним осећајима. Обе су крсгарице биле на о гвореном мору, кад је „Сид неју “ испало за руком да сруши два оцака на „Е.мдену”. После тога оба су се брода сакрилаиспред наших погледа. Немачки матрози, који су остали на обали, посаветују се међу собом и упуте се је-, дном старом путничком пароброду у пристаништу. Овладавши њимс они на њему отплове на море. Другог дана „Сиднеј“ се вратио у наше пристаниште и ми смо сазнали појединости битке. Двобој између крстарице трајао је један и по час. Користећи се својом већом брзином, „Сиднеј“ се за све време држао изван.[домашаја немачких топова, а успешно је тукао „Емден“ својим гоповима од 15 сантиметра. Крстарице су гакође пуштали мине, али без успеха. На крају крајева, на „Емдену је букнуо пожар и он се насукао на стене северног Килинга, где је сагорео.

београдских листова развила су гакву трговину с јефтиним теле-' грсмима, да ће им она, додуше, 1 донети новац, али им, позитивно,' и одузети и оно мало гласа, што су га имале. Цело пре подне је по чаршији ларма и вашар. Бегунци, ноји су понели нешто пара са собом, трче ^ ијз радње у радњу — поново куће кућу — зграњавају се несолидним ценама, Сиротиња, без ципе-, ла и огртача, бедна, изнурена, застаје пред пролазницима, бојажљиво пружајући руку: моли за помоћ. Много има сад беде у Нишу. Бежећи само да спасе главу, сиротиња, која ни код куће није имала ништа, дошла је у препун Ниш, без средстгва и без начина да заради. Апи мало има племенитцх нишлијсних руку, које олакшазају живот тим бедницима. Колиио и колико врата богатих нмшних кућа остају немилосрдно затворена пред тим несрећницнма, који траже оно, што је највнше потребно, а оно чега

— Изјгва бугарског премијера. —

I

I

Софија, 10. ново.мбра. У Собрању, у пуној дворници и тр-ибинамз!, председник владег. Радославов, одговарајући на критику опозиције, изјавио је: да влада остаје верна неутралности, коју је прокламовала још у почетку европске кризе. Извршење ове неутралности било је увек лојално поштовано и П 0 |ред неолравданих прекора опозиције, које енергично одбија. Кад су извесне силе мислиле, да је требало да се формУлише опсервација у овом питању, влада је одмах дала објашњења, која су примљена са задовољством. Сад пак, све силе одобравају држање Бугарске. Бугг(рсна, вели г. Радославов, одржава најпријатељски|је односе са Румунијом, Грчком и Србијом, која је у рату; њезини су односи са Турском најискренији. Влада је срећна што може да изјави, да је осигурала теритсријални интегритет земље. Г. Радослзвов је додао: „Ако нас прилике нггнају да уђемо у преговоре за народно територијално повећање, ми ћемо то радо учинити, са европским концертом, с којим хоћемо да одржавамо односе што је могућно боље. (Живио, дуго одобравање).

„Јуначка дела" немачке флоте.

Петроград, 10. нов. За креме другог бомбардовања Либаве Немци су необичном огорченошћу бомбардовали оне делове* вароши, који су највише насељени и који су најоткривенији. Велики број мирног становништва нарочиго жена и деце пали су као жртва немачког варварства. Укупан број жртава још је непознат, али зна се, да су већина жртава жене.

Њрари у [шц — Како Немци газдују у туђој земљи. —

Да би сачувапи железничку пругу и спречили да се сазна куд и колико се превозе њихове трупе, Немци су издали белгиском становн!и|Штву најстрожије и нијгрубље наредбе. У Брижу и Анзерсу уопште је забрањен сваки

саобраћај улицама, које се налазе у близини железничке станице. Нико из тих вароши не може изаћи, а ни ући у њих, без нарочитог одобрења војних власти. Отимачина под именом војнтАх контрибуција и реквизиција продужава се у великим размерама. У Остенде Немци су за један да!н рекви 1 рирали 175.000 флаша вина. Контр 1 ибуци 1 Ја коју су наметнули на Рулер подигнута је на 300.000 марша. Али од целе тесуме уплаћено је свега 20.000 марака. У овој је вароши спаљено 300 домова, и шесет грађана убијено. Немци у Белгији стварају ужас. Од некад цветне и напредне Белгије данзс је постала плачна долина. Згаришта и гробови јесуједини трагови немачког проласка.

—Од „оветог рата" нема ништаТурски покушаји да обрвљивањем „светог рата” подигну у Египту устанак (потпун (0 је пропао. Саи виђенији егиштски мусли|мани одбили су турски позиа да побуне народ, него су још издг1ли прокламације, у кој'Нма се опомиње народ да остане миран. Шеик Сеид-ел-Моргани, поглавар секте „морган(И’', прави потомак пророка, који има велики утиц|-|ј у Египту, Арабији и Судану, осуђује држање Турске и изјављује своју оданост Енглеској. У истом се смислу изразк« и познати египатски научник шериф Јусуф-ел-Хиндели. Сем тога савет најстаријих Упема са шеик-ул-исламом на челу издао је нарочити проглас египатским мусломанима, да се не заваравају обећањимЕ! Турске, која је сама себи ископала гроб, спужећи немачким интересима.

и не личи на стара разбојиштз

Војни дописник „Дејли Кроникла“ онако описује савремено бојиште: — На предњим позицијама нећете видети ни херојских коњичких напада, ни силних бајонетских јуриша. Ледени ветар брише блатну равннцу, изривену шанчевнма. Браниоцнтих шанчева прибијају се уз хладну зем.ву, да се заклоне од ветра. II поред топле одеће ветар пробија до костију. Војници су просто укочени од студи.

Арти.верци су ископали рупе, у којима седе за време затишја. Тамо пуше, огрнувши главу и плеча мокрим шињелима. Не постоји више „бојно

поље“ у сгаром смислу те речи. То треба да разуму они, који мисле да се савремени рат бије лице у лице, да се разапињу шатори и да се пале велике ватре на бивацима.

Со ношег ротишто (Иавештај Врховне Команде) АУСТРИСКИ ПОРАЗ НА КОЛУБАРИ Крагујевац, 11 . новембра Ноћу између 8. и 9. новембра око 11 часова непријате;в је покушао прелаз преко Колубаре на фронту „Дражевачка Воденица" —Ста,,о Село. Наше трупе пустиле су неприЈатеља да пребоци на десну обалу Колубаре један део своје снаге, па су га затим снажно напалс. При овом иападу наше су трупе заро» биле једног поручника, командира чете; б водника официра; 10 четних водних наредника; 18 поднарецника; 39 каплара и 278 редова. Остагак непријатељске снаге која је била пребачена преко Колубаре у главном је уништен. Један мањи део, који се разбегао, непрестано се предаје у мањим групама. НА ЛИНИЈИ ЛАЗАРЕВАЦ--МИ0НИЦА У току 9. новембра продужени су бојеви ра линпји Лазаревац—Мионица. У овим бојнвима, који још трају наше су трупе једним снажним испадом северно од села Шопића, бациле непрмјатеља у назад. Том приликом наше су трупе заробиле три официра; 136 војника и запленилм су два митраљеза. НА ДРУГИМ ФРОНТОВИМА На осталим фронтовима није се десило иишга значајније.

Из Крушевца - Добеглице — Несавесност Крушевљана. Крушевац, 10. новембра.. У ову малу и нечисту варош доселило се у току садашњег рата преко 6000 душа, из пограничних места Србије. Велики број избеглих породица, које су дошле у Крушевац да нађу склоништа, принуђене су да га одмах иапусте, јер је у њему немогуће живети. Скупоћа станова је невероватна. За једну малу, ниску собу „племен./ги" Крушевљани одредили су цену од 100 динара месечно! Кад тражите стан, најпре морате бити преслишани од кућњего газде: ко сте, шта сте м одакле сте? Колико новаца имг(те при себи? Затим долази низ осталих услова и погодба се најзад сврши тиме, што се газда смилује да в“ 1 м изда стан, а по цену, коју он жели. Овакви су, са мзлим изузетцима^ сви Крушевљани. Захваљујући своме, за сада

они ннјмање имају: хлеба и крова. Београђани и ту чине много, 1 али, и сами у неприлици, не могу учин.Јти све. + Оно што има Ниш, а у толикој мери, немају остале вароши —то је корзо. Пун и препун. Једва се гамиже десном страном у Обреновића улици; па и левом. Београђанин, који није био никако у Нишу, па са станице дође на корзо, има да внди све позкгта и само позната лица. Све даме, београдског корзоа, и овде су неуморне у томе пријатном послу у шетгову. Ист.уна, нишки корзо није што и београдски, са широким тротоарима, и лепо калдрмисан средином; на њему је и полумрак, па има и још нечега, што № београдском корзоу нема. Шетајући, ви непрестано осећате мирис од ћевапчића. У сред главне улице пзстоје ћевапџинице: роштиљ им је у прозору, који је з? време печења ћевапчића отворен, те сав

онај дим иде напоље, упијајући се у напарфимисану тоалету београдоки(х ДЕ 1 ма. Кроз шарену гомилу, гура се по нени продавац „шкембића", чија кецеља непредставља баш примерну чистоћу, дерући се на сав глгс: „Врућо-о”. — Како све то, тако просто и природно у Нишу, изгледа необично, и на крају крајева, занимљиво једном Београђаннну, коју. није научио на отмености те врсте. Падају у очи наши најмлађи официрк. Има их још у црвеннм питомачким панталонамг, без сабље, јер је нису још могли набавити, само са потпоручннчким еполетама на раменим«. Детињасто срећни и поносни својим чииом, нису могли сачекати ни док км буде готова њихова официрска униформа, поручена још на дгм, два и више пре производства. Они поносито шетају корзом, добро мотрећи да ли ће их сваки редов и подофицир поздравити. Ма да их има врло младих за чим, који су добили, они су врло добро одговорили својој дужности. Јер за релативно крг 1 гко време они су дали одличне резултате свог рада. Они Вардарци, који су потукли 6 батаљона Аустријанаца — њихови су Ученици. + У Нишу има неколико кафана првог реда. Ту је „Европа”, жива једино око вечере и ручка, нера*чунајући над има позоришне представе. Иначе, у друго доба дана, суморна и тешка. Ту је и „Оријент", чувен са доброг коста* у номе има посетилаца такође само за време ручка и вечере. „Касина" и „Бела Кафгна", раде добро по цео дан. Али све те кафаI не не могу да задовоље посетиоца „Москве”, „Гранд Хотела" и Ј.Руског >Цзр1г". Суморност, која у њима влада, просто вас тера напоље. Од свих кафана најпргЈјатнији је „Русни Цг(р", јер — бзр по и-| | мену — подсећа на један прија-

ј тан београдски ресторан. А и поред тога „Руски Цар” мами Бвограђане, јер он једиии нма оркестар, који вреди. Жељни оркестра из „Моснве" или „Касине", Београђани се пријат.но осећају, кад им овај оркестар створи илузи)ју оних безбрижних и зедовољимх вечери, проведених на канабету у „Москвн" или пред биосколским платном у „Насини". ♦ И у биоснопима код „Цара” и код „Касине”, и у позоришту иод „Европе", и на пиву и свуда, где треба по нешто да се потроши, виде се само Београђани. Нишлија не Излази тако често, и све то, што људима служи за забаву и разснођење, све би то пропало, или једва таворило поред руие толико издашне, колико је то нишлијскз рука. И збиља је интересантно тодржање Нишлија. Ма да> има много богатих људи, нишне болнице н« жале на њихову иеиздашност, на нељубазност нишких жена, кој«