Pijemont

ПИ ЈЕМОНТ*

Стр. ј*

ззштићеном полож!ају, они су пре- постављен је Велимир Петрома свакоме немилосрдш. Не тиче вић, трошарински контролор их се ничија несрећа; они (немају милости ни за кога! Посматрао сам, пре неколино данз, једнога кифтицу у Старој Крушевачкој Чаршији како избацује из стана једну жену са малим детотом, и

при Вајфертовој пивари, и За порезника VI кл. пореског оделења новопазарског постављен је Стојан Петковић, порезник исте класе пореског оделења штавишког.

то због тога, што му )е неко други понудио већу сум У за стан. ова- За нашв интер Ј иране грађане На првим седницама Нар.

кве су појаве редовне у Крушевцу, а полиција је према свему овоме пзсивна. Покушано је да се створи одбор зз помоћ добеглима, али се одмах увидело Дг међу овим људима ништа лепо и племенито не може процветати. Само санкционисани заион могао би спасти намучене породице од експлоатисања овгко несавесног света.

Народна Скупштина Седница Народне Скупштине одложена је за 17. нов^мбар. На идућој седници изнеће се на друго читање закона о реквизицији. Ванредни кредити На јучерашњој седници Народне Скупштине примљени су на другом читању ванреднпх кредита од 110.000.000 динара. Сви присутни посланици једногласно су примили законски предлог о ванредним кредитима. Мнтрополит у Нишу Чим се чуло да је евакуисано Ваљево, г. Митрополит Димитрије отишао (е у Ниш. Кроз кратко време у Нишу ће се одржати седница Архи јерејског Сабора на којој ће се решавати нека неодложна питања црквена. После састанка Сабора г. Митрополит ће посетити Скопље а евентуално и Битољ. Скупштина за избеглнце Сви посланички клубови у споразуму с владом решили су: да се образује одбор за помоћ избеглицама. У одбор ће доћи из сваке странке по два члана. Исто тако биће заступљена са својим преставницима и Министарства Привреде, Унутрашњих Дела и Војна. Порезнички указ За порезника II кл. београдског пореског оделења

Скупштине биће покренут предлог, да држава пошље новаца нашим грађанима, који се — без средстава — налазе интернирани у Аустрији и Мађарској. Помоћ од милион динара Прва помоћ за нзбеглице, коју је држава обећала, биће милион динара. Нови писари Потписан је указ, којим се постављају: Драгослав К. Стевановић, ирактикант среза лепеничког за полицијског писара II кл. среза таковског; Лазар Тасић полицијски писар у оставци за полицијског пмсара II кл. среза хомољског; Јован Алексић, писар у оставци за полицијског писара I кл. округа брегалничког; Миодраг Д. Соколовић, писар 111 кл. Царинске Управе за полицијског писара 1 кл. Управе Варошп Београда; Панта'Џабмаровић,

тумач батаљонског окружног суда за писара 1 кл. округа битољског и Спира Ђурић, полицијски писар у оставци за полицијског писара II кл. среза радовишког. -/■ Стојадин Д. Радовановић У једној од последњих бораба са Аустријанцима погинуо је Стојадин Радовановић, студент Трговачке Школе у Хамбургу и резервни коњички наредник. Слава му! Уважене оставке Александру Аксентијевићу, пол. писару III кл. среза: прешевског, и Бранку Радичевићу, пол. писару IЈI класе округа битољског, — уважене су ос- ( тавке, које Су поднели на државпу службу. Приложили нашим ратницима Преко Драгутина Димитријевића, свештеника овд. послали су своје прилоге Одбору за прикупљање топлог одела нашим ратницима још ова лица: Јован Симић, агент на дан своје славе св. Аранђела 10 дин. и Јоца Рађемовић 5 дин. Осим тога: Благоје Јовановић 1 чарапе и 1 пешкир, Павле Стојановић 1 грудњак п Ева Пиварска 4 пара чарапа, 2 кошуље и 2 гаћа.

Стручно мишљење Француских војсковођа.

Изгледа да је немачки ђенералштаб почео да испашта погрешке, које је направио при изра)ди ратног плана. Да ли се ђенералштзб дао наговорити од пангерманиста, који су грдили француске војнике, говорили с презрењем о „бедном броју и стањУ енглесне војске", о руснсј војсци, ноја се рђаво поназала у Манџурији и о ..белгиској народној војсци"? Или занесен својом способношћу, ђенерал-шт-1б је помислио као кастиљски херој: Има ли неки непријатељ, кога не могу победИти? Оеај план показује велико самопоуздање. Њихов је план: сломити Француску за шест недеља, држећи према Русима само ограничени број војннна и најзад, превући велики број трупа, помоћу железница на источни фронт, осТс1вљајући у Француској само трупе друге класе.

Немачки ђенералштаб издао је раслисе, у којима се много доказквало, да ће из економских и вој ничких разлога будући рат бити врло кратак. Идеја скроз лажна, која је билг> на несрећу пропагирака и у другим земљама ван Нема <кс. Погрешност овога плана данас је доказана. После првог месеца ратсвања, Француска није освојена, а није ни тако економски исцрпљена, кпо што су то прорицали неки, који су говорили да ће рат због тога бити кратак. Чувена одлучна битка, коју су исти пророци стављали између шзсиаестог и тридесетог дгна рата, претворила се у бескрајну борбу изнуравања, где су се Немци много више истрошили него ми, а прва „одлучна” битка у овом рату може бити једино она, коју су Руси добили у Пољској. Кад би то био случпј, ево шта би требало да бу-

никад не долазе да обиђу рањенине. В,»1по је позива преко новина, било и ласкавих захвалница Нишликама, које су по нешто прнложиле, али све то — част светлим изузецима — није могло да помогне, нити да изазове живље имтересовање за наше рањенине. А већ о њихову понашању премз Беогрг|ђанима, не може се ни товорити. 0 томе се већ чуло. Општина је и кажњавала и таксе пролисивала, али све то није ништа помогло. Нико таксу не знреаује; недостаје један ауторитет, чија би се реч поштовала. Несолкдност у цензма и роби је таква, Да: то пре личи на пљачку, него на допуштено трговање. Нељубазност Нишлија према Београђанима је танва, да то већ прелази у мржњу, нојг нема, апсолутно неМа олравданих ргзлога. Па и поред тога Београђаки плаћају. Код њих има само један лрезрив осмех кЗ ћифтинско дрхт ан»е Кир-Јања у Нишу, по неки

пут и револт — али то је све. Сад в,.ше нема ни револта, ни изненађења; свет се помирио са судбином и — плаћа, ко имг^ а ко нема, тај стегне раме.чима, пружи руку, и моли. Последњих дана Ниш је био мало узнемирен вестима о повлачењу наше војске, које су преувеличане — донели нови бегунци из Ваљева. Али све је то трајало до комуникеа Врховне Команде, у коју цео свет има пуно поверење. — Данас Н>(ш спокојно очекује вести о новој победи. Београђани специјалко, жудно очекују вест дз је слободан позратак у Бесград. Нишлије би се отреспи немилих гостију, а Београђани једне несимпатичне и ћифтинске вароши. Љ. В. Р.

Претплата на „Иијемонт етаЈе Јелан »пгнап »егачнг.

Ревизорима Уреднишшпа: „Пијемонт и , „Политика“, „ Паивда.Д ■ ■аеши и , „Сшража“ и „Малу Журнал“ ооомињу ссе свсф ревизоре да без икаквог из *о*ора на данашњу сиш)а •цију одмах пошљу обрачуш и шо пајдаље до 15. ове< ме^еца. После одређеног рок> извикења се тће никаквс прпмаши и лисш ће биши обустављен сваком рсвизор) -оји не буде савесно одго ворио својој дхокности.

№ пошто Станка жена Цветка Перишића и Иетра жена Милана Богићевића из Страже *рез јадрански нека јаве уредништву своје место становања. * Милан Јовановић из Лознице нека јави уредништву своје Мссго сганзвава.

I де према лепим теоријама створен^м за време мира: дозволити да источни непријатељ заузме престоницу, а да се што пре сврши са западним противником... Не треба заборавити, да је само један убрзани руски упад у Источној Пруској, у почетку рата, учинио да права река немачких трупа потече са запада на исток. Друга ансиома немзчке стратегије, обухвгт на крилима, имала је за последицу директан упад у Белгију. Нећемо овде говорити колика је колосална политичка погрешка то предузеће, и колико ће она Немачку коштати, кад се буде потписивго мир, Али да останемо на војничком терену, није доста само да се зна, да су Немци себи натоварили на врат белги)јску војску и да су учинили, д? се у Енглеској образује експедициони корпус. Има још нешто више. Кретање великог обухвата, које је проузроковзло |развијање немачког десног крила на левој обали Мезе, вије било изненађење, и )ако је стратегиоко изненађивање један од најдрагоценијих залога успеха. — И заиста, ми нисмо били изненађени. Ако су први судари били неповољни за нас, то има својих узрока, које овде не можемо навести. Али наша з-буна била би куд и камо већа, да је из региона Мец—Тионвиљ, страховитог „Мозелског положаја" изведен неки непредвиђен напад. Да ли је потребно да се дода, да је варварство, којесу Немци показали од како су ушли у Белгију, У многом допринело, да се у срцима Белгијанаца развију херојска осећања, која су дозволила њиховој војсци, нешто непотпуно опремљеној за велики рат, да изврши толика јунаштвз? Таљвра« би рекао, да су ова немачка дивљаштза више него злочин: погрешка.

Сва ова лепа стрзтегнја, по спољашњости таио офанзивнг, завршила се т.-.ме, што смо ми после битке на Марни лредузели иницијативу операција, те сад ми, У опште узезши, намећемо Немцима своју вољу. Сви транспорти немачких трупа на север, самосу одговор на наша кретања. И као што н-и један од обеју стрзна, благодарећи Северном Мору није успела да обиђе непријатеља, тано је исто фажат, да нашг, борбена линија обухвата непријатеља од Њупора до Белфора. Кратко речено: имг. већ вишеод месец и по дана, нзко су Немци, и поред бесиих делимичних и У осталом неуспешниа напада, потпуно и савршено сведени на стратегиску дефанзиву.

ТЕЛЕГРАМИ Царева захвалност ПЕТРОГРАД, 10. н >в, — Цар је телеграфисао генералисиму да достави црноморској флоти ,његову захвалност на поморским операцијзма, којима је пјстигнут успех и учињене услуге. Енглески зајам ПЕТРОГРАД, 9. нов. — У<_пех ратног енглеског зајма премашио је све оптимистичке наде. Упис је дос т игао суму од 700 милиона фуната стерлинга, од које су суме 50 милиона уписале аутономне колоније. Енглескз влада забранила је извоз каучука. Из Руске Галиције ПЕТРОГРАД, 10. нов. — Из Лавова јављају, да су руске власти оргзнизовале у пет места у Источ ој Галицији курсеве за руски језик за лрофесоре галициске. У Лавову освећена је и друга православна црква у присуству велике војвоткиње Јелисавете, Од прекјуче директни брзи возови саобраћају између Петрогрдда и Лавова и Кијева.Ј

111111 Т —II ци|Ц|И1 ВГШИД| ЧМ 1ШВШ1ИГ1Ј1 ■М1——Г Последње вести

Руси побеђују на свима фронтовима Петроград, 10. новембра Војни гласник објављује овај преглед операција за време од 28. октобра до 9. новембраЈ Руси на северу поразивши немачку војску код Вирбалена и потиснувши је ка Ангербургу победоносно иду напред гонеђи позадину непријатељеву са јако утврђених позиција које је дотле заузммала на Мазурским Језерима. Наше труис савлађујући редом све препреке ириближпле су се последњој линији одбранбених положаја немачких, који се налазе на фронту Торн—Бијала. Отпор немачки попустио је у својој упорности и наше трупе одбивши бесне контра-нападе непријатељске прешле су у офанзиву на фронту Краково. Између Бисле и Варте непријагељ је нагомилао знатне контингенте и напао нас енергично. Наше претходнице борећи се повукле су се у правцу Бзуре. У исто доба војска аустро-немачка предузела је офанзиву на фронту Торн —Калим у југо-источном працу и то необично огорчен. Међутим наше трупе спречивши непријатеља у томе одагнаше га. Нарочито су наше трупе на северо-западу од Лодца одбациле непријатеља, пошто су му заллениле једну немачку батерију великог калибра, 10 митраљеза, и заробили неколико стотина војника. У пределу Ленчица—Орлов Немци су успели, да заузму позицију и да истуре сво[е претходнице на Пјантону. 8. новембра наше трупе предузев офанзиву потукоше непријагеља, заробише му два и по пука и запленише му много гопова. У пределу Ченстохов— Краково наше трупе напале су велику аустриску војску разбивши је. На фронту у Галицији наше трупе гоне у стопу непријатеља, који се бије повлачећи се од Кракова на северозапад ка Карпатима, иза којих је заузео превоје, чија је дефанзива на огранцима врло моћна. Аустријанци повлачећи се ка Кракову чине велике напоре, да задрже наше неодољиво надирање на ову варош. 4 Успех француских авијатичара Петроград, 9. новембра. Са два француска аероплана бачено је пет бомби на сместиште цепелина у Фридрихсхофену и уништен је један цепелин.