Pisci i knjige VII

|. 4

а

пи Јан

о

ДР РРИННИНРУРИИРРО ЉУР

ПУНИ а

реалан

и ви

У

110 ПИСЦИ И КЊИГЕ

ведром радошћу. Прочитавши је, разнежени читалац осети се бољим но што је био када ју 1е узео у руке.

Не значи то да се цела књига своди на један осећајан девојачки дневник, и да у њој нема ничега другога до плавих цветића и уздаха. Као у сваком делу које је писано непосредно, из себе, са личним акцентом, тако и овде има занимљивих опажања, оригиналних утисака и добрих рефлексија. Г-ђица Јанковић уме да види и да каже што је видела; на неколико места показује способности да уочи типове, да их живо изнесе, као што има и неколико врло добрих сцена, а поред тогаи разумних и слободних погледа на живот.

Г-ђица јанковић пише добро. Она има сасвим свој стил, спонтан и природан, у ком се не осећа никакав напор и не види књижевна орнаментика, а који је ипак оригиналан и књижеван. Тај стил је врло коректан, тачан, спокојан и нормалан, са мером и укусом. Причање иде природно, као широка река. Има топлоте, која се ретко налази код данашњих писаца, и то топлоте без усиљавања и реторике. И ако су местимично мале ствари казиване са много речи, иако се троши више речи но што треба, и ако има понеких ствари које људима изгледају апсурдне, књига се без престанка чита са осећањем задовољства. „Лепо писана она је пријатна за читање, и оним основним тоном дискретне " доброте, топле интимности и узбудљиве самилости