Pisci i knjige VII

ИЛАРИОН РУВАРАЦ 69

је истина, да историја не сме да буде сплет лепих басана, и да један народ не може да оснива свој живот на поетским лажима. Велики француски научењак Гастон Парис, у доба самога француско-пруског рата, 1870, предајући у Француском Колежу о Песми о

Роланду рекао је ове златне речи: „ја испо-

ведам апсолутно и без резерве ту доктрину да наука нема другог предмета до истине, и то истине ради саме истине, не водећи никаква рачуна о последицама, добрим или рђавим, неповољним или повољним, које би та истина могла имати у примени. Онај који, из патриотске, религиозне или чак моралне побуде, допусти себи у фактима која проучава, у закључцима које изводи, најмање претварање, најнезнатније извртање, није достојан да има своје место у великој лабораторији где се честитост и искреност сматра за већу препоруку но умешност. Тако схваћене студије, на којима се у свима цивилизованим земљама ради у истом правцу, сачињавају

знад ограничених, различних, често непријатељских народа једну велику отаџбину коју никакав рат није укаљао, којој никакав завојевач није загрозио, где душе налазе уточишта и јединства које им је Божје царство давало у негдашњим временима“.

Тих идеја Руварац се са искреном страшћу, чак са борбеном насртљивошћу, држао целога свога живота. И ништа није било природније но да глупост, незнање, духовна лењост и лаж скоче на овог јеретика и науч-