Pisci i knjige VII

ЈЕДАН ВОЈВОЂАНСКИ СОЦИОЛОГ 73

да напише монографију о сувременој Немачкој. Да ли су његове констатације тачне, да ли су слике верне, да ли његови закључци одговарају стварностиг Писац ових редова живео је свега неколико месеца у Немачкој, зна Немачку по одличном делу Анриа Лиштанбержеа Еволуција модерне Немачке и по занимљивим анкетама Жила Иреа. То је недовољно, и праву оцену о овој књизи моћи ће изрећи позвани, који су тамо дуже живели и целу ствар дубље изучавали. Али општи утисак остаје да су испитивања, разлагања и тврђења Г. Косића, врло брза и смела, и да сасвим одају млада човека у срећном добу када се зна све, када је све јасно, просто и лако, када нема тешкоћа, у блаженом добу самопоуздања и вере у себе. „Сви ми имамо амбицију, вели млади писац, да створимо ново, да правимо бравуре. Зато и одмичемо споро“ (стр. 117). Ох! како треба бити врло млад, па писати овако као што Г. Косић пише: „Придружио сам се мишљењу Канта..,“ (стр. 128); „ја се решавам против Зомбарта — за последњу поделу“ (стр. 203); „Нисам Лампрехтова мишљења да је подлога спољне политике Рајха национално-језична и економска диаспора...“ (стр. 246). Г. Косић ће ући у године када човек види сложеност, многостраност и тешкоћу питања и недовољност људске снаге; како је интелигентан човек он извесно неће више писати овакве реченице, и по свој прилици гледаће са благим осмејком на свој покушај:

а пилорпљралалн мопскаа