Pisci i knjige VII

74. ПИСНИ И КЊИГЕ

да још на ђачкој клупи пише велику студију о целој једној земљи. |

Затим, има извесних ствари које му нису добро познате, а о којима врло одлучно пише. Он као да није имао у рукама права научна дела француска, или гледа на њих очима каквог немачког професора, пи"шући, данас када се француској науци баш пребацује претеран „сциентизам“, аналитичност, чак и педантерија: „Самовољна конструкција је основа већине француских научних дела“. Каква је то француска научна дела он читао2 Може се наслутити по томе што он у „геније“ убраја не само Сорела но и — Левасера и неког Клемана и Фелиса, а у „велике таленте“ рачуна и Густава Ле Бона, кога је у Србији пронашао Г. Др. Миленко Веснић... „Слушао сам, вели даље, стотине обичних Француза и Талијана говорити са највећим поуздањем о стварима о којима нису имали ни појма“ (стр. 180). Рекао би човек да је Г. Косић правио своје студије о Французима у штрасбуршким пиварама где се скупљају трговачки путници, у сваком случају они који су живели у Француској и познају данашње француске интелектуалце нису могли да учине та опажања. Само онај који не зна јачину регионалистичког покрета у Француској и ваљаност појединих њених универзитета у унутрашњости, може одсудно да вели: да у Француској „провинција тоне у површности“ (стр. 183). У колико је Г. Косић добро ушао у