Pisci i knjige VII

82 ПИСЦИ И КЊИГЕ

са својом збирком из 1901. Од тада песници су објављивали своје стихове у танким свешчицама, са више белих но штампаних страница, у којима често није било више од двадесетак песама. Г. Петровић се враћа на стари и добри обичај наших ранијих песника, штампа овећу свеску готово целе своје досадашње поезије. Без претенсија на типографску елеганцију (у том је отишао у крајност: његова књига је врло рђаво штампана), он је прибрао готово сву своју поезију, близу сто песама, у једну књигу од 250 страна. Естети и лењи читаоци мажда ће рећи да је доза поезије одвећ јака и да сувише ствари има за читање, али са једном оваквом књигом читалац зна са киме има посла, у њој се види сав развој једног песничког талента и све добре и слабе стране једне поезије. ја ж 3. = =

Г, Вељко Петровић је отпочео певати под извесним утицајем поезије Г. Милана Ракића. Једна од ретких песама са посветом у овој збирци, По уском путу, посвећена је Милану Ракићу. Извесне строфе, претежност унутрашњег и мисаоног над спољњим и формалним, буњење слободнога духа против свих притисака и веза, известан висок реторски тон поноса и пркоса, све то подсећа на Ракића. Осећа се неки мали утицај и непрежаљеног хрватског песника Владимира Видрића, који је у мрамору изрезао неколико