Pisci i knjige VII
ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ 83
плесетина изредних песама. а је тон, ритам и речник у песми Г. Петровића Усахло корито:
Кривудав град вас посто је,
и сања звекет злата.
— Под станом моје госпоје
ноћ звони од мог бата.
Али све су то само тренутни утицаји, и Г. Петровић је у брзо нашао свој пути своју ноту. Он има свој круг идеја, своја осећања, своје песничке теме, своју версификацију и свој речник. Појединим од тих ствари могу се чинити приговори, али све то је његово, носи његов жиг. Рођен у Војводини у једном старом цен-
тру српске културе; школован у Пешти, у једној пометеној и оболелој великој вароши; проживевши као новинар неколико година у борби у Загребу и у Сарајеву; сада, у Београду, где српска плућа најбоље дишу, — он има шири видик и пуније осећање нашег сложеног народног живота но остали песници. У једном погледу он је врло „репрезентативна личност“ најбољега дела данашњега нараштаја, оног сложеног нараштаја који има западњачки дух и националну душу, који европски мисли и изражава се, али у чијим дубинама букти душа предака и говори „глас крви“. У целој поезији Г. Петровића огледа се тај дуализам између независне, себи остављене, модерне јединке и вернога члана националне заједнице. Његова поезија је поезија нервозе модерног човека и националне енергије тра-
диционалнога Србина. 67