Pisci i knjige VIII

102 ПИСЦИ И КЊИГЕ

модерних као Ибзена, Верлена, Метерлинка, Малармеа, Пивис де Шавана, Беклина, Рихарда Штрауса и Вагнера, но и Еврипида, Софокла, Аристофана, Таса, Милтона, Бетовена, Шекспира и МикелАнџела! Као што речју пружамо искуства и размишљања пређашњих људи, нарочито најпаметнијих међу њима, тако уметношћу осећамо осећања ранијих људи, нарочито најбољих међу њима. Њен је циљ срећа целе људске заједнице, а мерило религиозно осећање, то јест осећање смисла и задатка живота. Уметност не треба, као данас, да постоји за једну класу беспосличара, но треба да буде својина свију људи. Она има, помоћу науке, а под водством религије, да остварује јединство међу људима. Данас друштво држи страх и груба сила: војска, полиција, судови, организована црква; у будућности, она ће тај посао вршити и на рушевинама садашњега света, који почива на притиску и насиљу, основати ново царство 6 ожје, царство мира, јединства и среће међу људима.

Толстој, велики писац Раша и Мира, Ане Карењине, једно од највећих имена у данашњој књижевности, другим путем, путем хришћанског и мистичког анархизма, дошао је до истих закључака до којих наша утилитарна и материалистичка критика седамдесетих година. Свакако, Светозар Марковић је до тих идеја дошао својим култом науке. Он на једном месту лепо показује нови дух који је Европом завладао после 1848: доба одушевљења и поезије било је прошло, разочарања су на свим пољима била дошла, и настало је доба хладнога разума, суве науке. Али њега је на тај пут навела и друга једна ствар: он је са разлогом устао про-

ас ос