Pisma iz Nemačke / Ljubomir P. Nenadović

ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ КАО ПУТОПИСАЦ ХХХ

Кад се све сведе, највећу драж Ненадовићевим Писмима иг Италије даје сам Његош. За Ненадовића је био главни згодитак то што је срео овог великог песника. Он је ту дао бесмртне конверсације Његошеве, које вреде скоро колико и Горски Вијенац. Књига његова најбољи је увод у познавање песника Бијенца. Ненадовић је Његошу што су Платон и Ксенофон Сократу, Никол великом Арноу, Босвел Џонсону, Мур Бајрону, Де Квинси Канту, Екерман Гетеу. Његова је књига истог рода и исте књижевне важности које и њихове.

Немојте мислити да је мала заслуга Ненадовићева што је дао своје успомене о последњем владици црногорском, нити чак одрицати ту заслугу њему и приписати сву важност Његошу. Биографи великих људи имају и своје властите вредности, Треба осетити великог човека, Ви често прођете поред човека од вредности, па његову вредност не осетите, и другоме признајете више него њему. Свет је често неправедан према оваквим биографима. Сент-Бев је једанпут бранио Екермана од таквих прекора. „Захвалимо му, говорио је он, и немојмо га обасути епиграмима, и гледати га одозго, као неблагодарни људи“. Екерман је волео свога Гетеа, слушао га пажљиво и скромно, и „пуним рукама дао нам је краљевске поклоне“. Слично је учинио и Ненадовић. Он је волео Његоша; „сваки би од нас, каже он за себе и Његошеве пратиоце, одвојио по један део свога живота и здравља, и њему би дао“. И ако није био упознат с делима његовим, он је одједанпут, у његову присуству, осетио сву величину његову; и то му јако служи на част. „Он је Србин и родољубац каквом у Србији не тражите пара“, пише Ненадовић Малетићу. „Ко зна какве се велике мисли у овако великим душама... јављају“, пише он једном гледајући га. Најпосле, да бисте видели колика је заслуга Ненадовића у овом погледу, поредите га са другим биографима Његошевим. Медаковић није ваљда ни једну важнију конверсацију његову забележио у својој књизи, Оно што Матија