Plava gospođa

15 МИЛИЦА ЈАНКОВИЋ

белога врата. Како је лака хаљина била нежна као кожа њенога лица, како је љубичаста трака имала исти кадивасти сјај као и њене невине детињске очи. Ова је жена или опасна кокета или је рођена са једним савршеним укусом — помисли сликар и погледа у њену косу, јер тада сунце паде на њену главу, и збуни се толико, да се наљути на себе и да би то све сакрио рече својој сестри у шали:

— Је ли то она иста госпођа од синоћ7

= Не, ово је друга — рече (Олга, смејући се радосно.

— Сасвим друга, она је синоћ била црномањаста. Сад имамо да видимо да ли је и душевно друга — говораше сликар сад већ сасвим поуздано.

А велике плаве очи лепе жене која је била старија од њих обоје гледале су зачуђено и полунасмејано. (Она се правила да не разуме, а знала је врло добро. Она је намерно хтела да покаже сву своју лепоту тек при светлости сунца на плавој позадини мора. Била је то заиста чудна лепота и састојала се од неизмерне нежности и разних промена израза. Није било ничега неправилнога на томе лицу, али је она имала право што се чувала 5 не поцрни, јер је њено лице било свеже као у

најљупкијега детета.

Било је неких супротности које су једне друтима повећавале драж. Имала је густе прне обрве и врло дуге трепавице које је радо обарала тако да јој баце сенку на доње капке и сасвим сакрију плаве очи. Синоћ са сакривеном косом под црном капом са белим лицем у црној хаљини изгледала је заиста црномањаста. И те обрве и трепавице давале су јој неки строг, мало хладан израз. Изгледала је поносита и неприступачна као на снежним висовима јелова шума под снегом. Зато је она, кад је хтела, једним осмехом и погледом својих азурних очију могла да учини да срца младих људи затрепте од љубави и запиште од туге. Ели она синоћ није хтела сликара тако да погледа. -Она је хтела данас да га задиви и успела је.