Plava gospođa

ПЛАВА. ГОСПОЂА. : 19

(Села је за сто над којих је ветар нијао разапето платно које јој није сасвим заклањало косу од сунца. Густе плетенице плаве, гдегде готово кестенасте косе на неки девичански начин биле су лако обавијене око главе. Цео један свет боја трептао је ту пред њим на сунцу на тој глави која му се чинила још и врашки паметна. И сликар је гледао боје кестена и жита, бакра и злата, заласка и рађања сунца и одмах, разуме се, зажелео да узме ту лепоту, да је метне на платно, да буде његова као што је њена, да задовољи жељу и да осети мир после борбе. Предосећао је да ће борба бити двострука, но то га се у овај мах није највише тицало.

Гледао је како седа, како креће рукама, како пије кафу и све му се чинило поезија, слика, музика, као да је природа од уметности позајмила све најбоље елементе да сачини један овако леп створ. Он је сањао, гледајући је, пи дивио јој се, не обазирући се нимало на њу, којој се то гледање могло учинити непристојно. Не, није било непристојно иако је било безобзирно, јер није било дрско. Он је сликар. Он је гледао кроз своју уметност,

Мада се он њој није нимало допао и мада ју је то гледање мало стешњавало и кочило јој сло-. боду покрета и мисли, ипак јој је било пријатно. Није истина да жена жели свакоме да се допадне. Њена сујета није тако глупа. (Она воли прво да се допадне ономе ко се њој допада и после ономе за кога зна да нешто вреди и да има укуса. А у брату своје пријатељице, као човеку, као мушкарцу, она се врло разочарала. Спољашњост, бар за прво време, код жене игра велику улогу, а његова спољашњост се њој нимало није допала, (Она је хтела да он личи на Олгу, дивно дете са црним очима, бледим лицем, густом црном косом, нежном брадом и линијом врата и устима болно извијеним која се не смеју често. Дубока озбиљност, готово туга на сестрином лицу као да је чинила брата несимпатичнијим: он се

2%