Plava gospođa

ПЛАВА ГОСПОЂА 41

од мене2 Шта сте хтели да ми кажете; — додаде мало мирније. а

(Он стаде и као да одахну.

—- Хтео сам да вам кажем истину, па да одмах отпутујем. Мислите да не знам колико се рђаво понашам према вама и да не патим због тога двоструко7 Та ја сам Олгин брат, ми смо у истој кући васпитани, међу нама има много сличности. Али ја не могу да савладам неки очајни бес у себи који ме гони да вас вређам. Ви сте тако лепи и ја не знам да ли се љутим на вас што сте удати, или на себе, коме би хтео да забраним да се заљуби у вас. Кад вас гледам да патите мојом кривицом, мени се чини да само смрћу могу себе достојно да казним. А опет да то учиним, — како би било вама и Олги2 Знам, тај вас је страх и навео да пођете за мном кога презирете. Не госпођо, ја ћу само да побегнем кући, — а ви, молим вас, доведите доцније Олгу; и објасните јој.

Чудна је ствар срце женино. Све увреде му опрости после ових речи. Да ли што је признавао кривицу и што се кајао2 Да ли што је њу волео Она је била узбуђена. Је ли било сажаљење или самољубље то што ју је тако тронуло7 Није имала времена да анализира своју душу, само је осећала велику нежност према њему. И сву је обузе жеља да буде племенита.

Она поче да се шета поред мора по месечини с њим и да му говори. -

Говорила му је са заносом и с музиком у гласу. Њене су га речи опијале толико да им је готово веровао. Она му је говорила да је увек мислила да у њему има душе и нечега лепог незнанога и да је данас срећна, јер зна да ће постати пријатељи. Ништа међу људима није страшније, него лажан однос, тактика, дипломација. Сад кад зна истину, она се више ничега не боји. Убеђивала га је да више није потребно да отпутује, већ напротив да треба да остане да се лечи. Он је нервозан и слаб. И Олга се толико брине. Обећавала му је да ће