Plemeniti minerali i drago kamenje

ЕЛЕМЕНИТИ МИНЕРАЛИ И ДРАГО КАМЕЊЕ 201

тих инклузија позајмљује боју овој, и, на тај начин, горски кристал прелази у један од својих вариетета, на пример, у сафир-кварц. Све особине које смо напред изложили за кварц уопште, преносе се потпуно и на горски кристал, тако да немамо потребе поново их наглашавати.

Некада се горски кристал употребљавао врло много за наките, много више но данас, сечен у облику брилианта, розете и табличасто. У Старом и Средњем Веку од горског кристала, који се у природи налази у великим блоковима чисте масе, израђивани су разноврсни предмети: вазне, чаше, пехари и друго луксузно посуђе, украшавано резбаријом велике уметничке вредности. Но откада је потпуно безбојно стакло постало обичан индустриски продукт, престала је ова употреба горскога кристала. Данас се од чистог горског кристала израђује накит ниске цене.

Горски кристал је у природи веома распрострањен. Налази се поглавито у пукотинама и шупљинама старих силикатних стена (гранита, гнајса и др), образујући сам за се или с другим минералима кристалне друзе. У Европи се најлепши примерци горског кристала налазе у високим пределима Алпа. Чувени су и бистри кристали створени у шупљинама карарског мермера, у пукотинама једног пешчара у Мармарошу (Карпати) и др. м. Острво Мадагаскар, Бразилија и Сев. Каролина, Аласка, Арканзас и Канада познати су у индустрији драгог камења са својим „локалним диамантима“ од горског кристала. Такви псевдодиаманти лако се разликују од правог диаманта мањом тврдином и специфичном тежиним, као и двојним преламањем светлости. Хиацинт, сафир, топаз, спинел, турмалин и фенакит, у својим безбојним вариететима, разликују се од горског кристала већом специфичном тежином. Стаклене имитације горског кристала имају мању тврдину, често мању специфичну тежину и просто преламају светлост,