Podgorac

ПТодеораа,

30. јануар 1999.

Прича

ОД ВЕЧНОСТИ ДО ЗЕМЉЕ И ОБРНУТО

Живан Ј

· Грујичић

(са вером у сина Давидова)

Позамисли се. поштовани читаоче. над овом кажом. Јер знај! Казујући кроз себе, казујем Теби, о свима Нама залуталим и заблуделим.

Моје истинско име у свету тајни је значајно, овде. међу живима, безначајно, баш као што је Тамо моје земаљско и привремено.

Вечни пророци, уходе устоличених богова у Васељенском амфитеатру, приликом поласка на излет из духовног у материјално, казиваше ми: %жСтећеш се у свету живих. У свету искушења. злобе, пакости и лицемерја. И знај ово! Чувај се себе самог н Оне коју ћеш срести“.

Дакако! Овде сам дошао на уобичајен начин, као сваки смртник; у неодрживом оклопу од костију, меса н крви. Одрастао сам окружен једнако срећом и несрећом, лажима ин таштином, као јединим могућим начинима опстанка у свету привида и омаме, а поврх тога, шибан камџијом људског нер-

азума, јер ми суштина постојања изван духовног у смртном била испрограмирана вољом Онога о коме мало знам. Мо то

више није важно! Значај моје грешке лежи у непоновљивом тренутку малодушности, вере у неверу, када сам покапао заборавом упозорење вечних пророка. Када сам упознао девицу пребледог лица. Када сам послушао глас свога срца, а Она, дволична змија реннкарнирана у анђела, глас свога разума, вагајући срећу живота, љубав као једини смисао свега, новцем, веома горком таштином посрнућа за свагда.

Минуло је доста лета Господњих мога

безвезног боравка у земаљском. Позавршавао сам све и нисам ништа. У мојој писарској келији не миришу више

жуте дуње. Све је ту хладно и тамно као у гробници фараона Птоломеја Фрулаша. Она је све уништила, несебично, са пуно жара. Слике драгих покојника равнодушно ме гледају из застакљених рамова од сиве ораховине. Нисам више сигуран, да ли ће се моји нечујни кораци заувек зауставити на тротоару, у свануће или у сумрак, или ћу окончати на столици, уз кафу без шећера и дигарету, док исписујем задње духовне поруке на пергаменту о Вама живима, како 0 себи немам шта записати, јер нако жив. нисам никад живео. Око мене се сужава круг јасноћа и пешчани сат дубровачке израде цури необично брзо. Можда ћу, правоверни Сине Давидов, пошто ме Ти једини разумеш, пошто Ти се ћутањем молим у миру паћеничке душе, завршити кроз Твој тајновити благослов. Можда ћу

заглавити, што бих волео, у ружичастим !

маглама невидљивих планина, а те планине. поштовани Мој, поштована Моја, треба потражити на мапи сновиђења, у оном светлуцавом простору којег не походи ђаво, сатана, дијаболикум, свеједно.

Боравећи једном у тим планинама, у друштву девице пребледог лица, случајно сам залутао; обрео се на граници где престају снови а настаје зона Пребледа девица ме вукла, шапућући лажи као што их уобичајено шапуће и на јави, да зађем преко границе, одакле никада повратка нема. Анђели. децо изван времена и простора, ви ми спасење учинисте! Спасење ономе који још увек лута. Да! Од тада сам

сумрака: !

заљубљен у анђеле, а као што рекох, пребледа девица је била ликом на анђела, и моја страшна заблуда, коју не могу опростити себи ни онда када будем напуштао ову земаљску позорницу парадирања моћних и богатих по измученим телесима бедних и уцвељених, који су, на жалост, како тумачи бестијално _ распевано свештенсво понад мртвих убожара, понстовећени у Богу. Да! Одавно сам увидео суштину смисла и бесмисла смртног човека. У ствари. спознао сам значај и безначај доласка и одласка. Мој циљ више није постојао. Спремао сам се за сеобу. Ево! Осећам. да ништа више не осећам. Букет георгина, у вази на мом столу писарском, није више жив. Ослушкивао сам капање тишине у тишини. Распадање времена у додиру са вечности. и своје тихе кораке који су ноншалантно напуштали оклоп од костију, меса и крви, удаљујући се мрачним вртлогом ка свету тајни. Да! Враћао сам се истинској кући! Пребледа девица је могла до миле воље да угриза себе саму. своје хирове, и да повраћа отровне жеље од гнева над Онима који су пред њоме клекли, а мене само да мрзи. Моћи ће Она, да сваког пролећа гази црне руже на моме гробу. Да скаче, вришти од злобе. Да гњечи пупољке и латице као симболе мога одтрајалог живота, који ће увек цветати, засађени нежном рукицом Оне која ме је још увек волела.

-- И послушај, Ги, који ћеш јурити себе у овој кажи! Никада пе прекорачи границу коју сам прекорачно ја, јер нећеш имати среће да се отуда вратиш као што сам је имао ја. Овако или онако, кренеш ли путемда Ти будеш само ти, у свему својанатемисаће те, као што су анатемисали мене Они, на које су и време и вечност унапред бацили анатему заборава да су нкада живели. У междувремљу, нек знаш, поштовани, поштована! Сви Ми, било белом, плавом, црном, смеђом бојом да нас је обојно владар универзума, у једном смо букету ... Лажном, варљивом, и фантастично

УТАК ЗА ПЕСНИКЕ . жжж

Осечина варош у долини

већином су овде људи фини наоколо шљивици и шуме сналази се како који уме

Дође јесен и птице се селе заљубљени једно друго желе сваки цветак у зими се крије само љубав успавана није.

Ноћ је хладна и звезде се роје на гранама снежне грудве стоје у склониште завукла се змија док у шуми гладан вук завија.

Престала је да цвркуће шева у даљини пето зори пева а пролеће рано када дође тада ратар на имање пође.

Тад са југа долећу нам птице и доносе цвркут и пчелице тад споменак из шуме провири ко да пита где сте досад били.

Мало даље пуно љубичица у долини вијуга речица на пропланку јагањчићи блеје ратар крчи и припрема леје.

Нада ГАЧИЋ

ПОДГОРАЦ

Нисам Босанац ни Црногорац Ни издалека Далматинац

Нисам планинац ни приморац Већ срцем и душом Подгорац

Нисам Мачванин нити Поцерац А ни Посавац ил“ Колубарац Ни прекосремски Фрушкогорац Него рођени прави Подгорац

Зато деца сва нек знају Свако рођен у том крају Да се у Јадру рађа умотворац И част му је што је Подгорац

М. НЕДИЋ - ТЕШКИ

шареном. Уосталом. такав је пут од вечности до земље и обрнуто. ; КУД "КРУШИК - ПЛАСТИКА"

1 1 1 ! 1 | км. Превозник 1 1

–

! БХ

! ПУТ ДУГ 2000 КИЛОМЕТАРА: Чланови

| Немачку

со

КУД-а пред

ПОЧЕЈА ТУРНЕЈА

У уторак 26. 01. Културно уметничко друштво отпутовало је на пут дуг 2000 "Балкан-турс", конфорним аутобусом одвезао је 44 особе на пут до 1 Аустрије и Немачке, где ће у осам градова, за 12 дана, имати чак осам концерата | међу српским живљем у иностранству. Први концерт је на Светосавској академији у ! Бечу, којој ће присуствовати епископ Српске православне цркве за Средњу Европу

Константин. После Беча У 4 и Линца пут се наставља ка Немачкој, где ће први наступ бити у Минхену, а затим у јануара прослава Саве у Немачкој). Комплетан извештај објавићемо у наредном броју. (Е:

полазак у Аустрију и (Снимно: Зоран НИНИЋ)