Podgorac
4 СТодгораи,
Мала привреда
Док су државна и друштвена · предузећа – била економски јака и док се у тим предузећима запошљавала радна снага, о малој привреди мало се водило рачуна, па су услужне и производно-занатске делатности заостајале.
Сада је ситуација другачија. У државним предузећима је све теже, – трансформација — иде споро, али се мала привреда и даље стихијски развија. (Осечина се, на пример, пре неколико година снабдевала хлебом из две приватне пекаре, а сада их је, ни мање ни више, него шест и опет се хлеб довози из Ваљева.
Када је трговина била добро организована, било је тешко отворити приватну продавницу. Из почетка је то била само продаја пољопривредних производа. Сада је друштвена трговина све више оптерећена својим проблемима, а приватне продавнице се отварају на сваком месту. Поново се иде из једне крајности у другу, тим пре што је асортиман роба у скоро свим продавницама исти. То доводи до тога да се једне продавнице отварају, а друге затварају. У Осечини тренутно има око 20 слободних локала.
(О развоју туризма на овим просторима ће се још неко време само сањарити. Нико се овим послом не бави озбиљно,
а нема ни чврстих програма. Што се тиче угоститељства, мора се констатовати да иу
овој области има проблема. Нема преноћишта, а кафана је све више (само у Осечини 30). Услуге су доста старомодне, а тек по која кафана је специфична у погледу услуга, сопственог обележја и слично. И гости су углавном домаћи. Кроз Осечину пролази магистрални пут, али је мали број лица која траже услуге у угоститељству. Иде се даље.
Мање је аутоелектичара,
аутомеханичара, аутолимара и
СП рафу зет пати.
25. фебруар 1999.
“о ЈОШ УВЕК - СТИХИЈСКИ
сличних занимања иако су возила старија, у просеку око 10 година, где су оправке доста честе.
У другим услужним делатностима је скоро иста ситуација. Више је вулканизера, мање кројача, више је фризера, мање обућара. Најмање је ипак оних који нешто производе.
Због свега тога било би добро када би се на малу привреду гледало другачије, када би се планирао њен даљи развој и више користиле подстицајне мере око запошљавања и самозапошљавања, које прати Служба за запошљавање.
Реч приватних предузетника из Осечине
Шта би за једног приватног предузећа које се (бави пронзводном делатношћу значио кредит од, рецимо, 20-30.000 немачких марака, у коју би сврху та средства била утрошена, колико би се повећала производња и запосленост, а када би такав кредит могао да буде враћенпитања су која смо поставили најодговорнијим лицима из неколико приватних фирми из Осечине.
Ро ===
Видео клуб
>Н И нН'
Мирјана Николић Карађорђева 138 Срећан 8. март
Б-— == = ша 2
Ево шта су наши саговорници рекли:
Живота Павић, директор ПП „Вожд.:
-Када би моја фирма добила кредит од, на пример, 30.000 немачких марака, сва средства би била одмах уложена на повећање производње. У радни однос би било примљено најмање 10 нових радника са пуним радним временом. У разумном року, отприлике за
даљи развој
ПО АВНЕ
две године, кредит са минималном каматом био би у целости враћен.
Јордан Живановић, директор „Јадар-Пака,,:
„Одмах бих купио једну машину и запослио бар још 10
радника, а трговинске услуге би полако уступале место производним. Иначе, имам у
плану да радим једну производну халу за коју треба да уложим велика новчана средства, а у самој Осечини има већ
одговарајућег слободног пословног простора, до кога је, на жалост, тешко доћи, с обзиром да се не зна поуздано ко је његов власник.
Дејан _ Павић, директор „Кош-Комерца,,:
-Са кредитом би садашња производња · ситне — дрвене
галантерије била удвостручена, а за то би било ангажовано 78 нових радника у стални радни однос. У принципу такав кредит са реалном каматом могао би да буде брзо враћен.
Драган Вујичић, графичка радња „Перограф,,:
-То је најбољи, а у овим тренуцима, можда, и једини начин да се набаве савремене машине за рад и повећа број запослених.
Рада Тодоровић, помоћник директора ПП „Тапос,,:
-Ми смо направили халу за
производњу тапацираног намештаја и уз подстицајна средства знатно лакше би смо обезбедили услове за
покретање новог производног програма и запошљавање најмање 10-15 радника. Јесте да је у садашње време пласман нешто слабији него раније, али је опет друга ситуација када имаш с шта да – понудиш тржишту, него кад нема робе.
Величко Радивојевић, директор „Влана-Р,;:
-Уз нека додатна улагања, а кредит са разумном каматом је најбоље решење, моја фирма би без већих проблема могла да запосли још 5-6 радника. Сматрам да је за Осечину то значајна ствар, поготово када се има на уму актуелно стање у друштвеној привреди.
Драган Поповић, „Агро-Осечина,,
-Нису довољна само подсти-
пп
цајна средства да би било нових запошљавања. Велике су обавезе на личне дохотке запослених, није регулисано тржиште и има још низ проблема које претходно ваља решити, а онда очекивати од приватне привреде да повећава обим производње и запошљава нову радну снагу.
Живорад Вујичић, „Пољосеме,,:
-Прво бих морао да обезбедим магацински простор и да производе из свог продајног асортимана што више приближим купцима. Определио сам се да будем најнижи са ценама вештачких с ђубрива и да обезбедим све врсте хемијских средстава потребних за заштиту биља, а с обзиром на жељу да све то буде благовремено и квалитетно понуђено купцима, то је неопходно стално улагање.
Станко „Цане,
-Имам довољно изграђеног простора, радња је ликвидна, немам већих проблема са пласманом _ производа, уредно плаћам све обавезе за запослене. Ипак, када би се ситуација поправила И било
о 55 5 у СТР. |
ПАРК Браће Недић 3 ОСЕЧИНА
Срећан 8. арџа ава ве ава елеатото в
СТР
Андрић, СЗР
рњ
па Ре
2282
могућности за ангажовање подстицајних средстава, набавио бих још две машине и примио у радни однос неколико нових радника.
Тако мисле одговорни људи
22
___- _____
у приватним предузећима код којих би се запошљавали незапослени, стицали доходак и решавали и своје и друштвене проблеме.
Анкету водио: Обрад ПАВЛОВИЋ