Podgorac
СПодторац,
СП рт ациа ().
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС ПРИРОДЕ И ДРУШТВА
Личности: Миша, Милица
(Првак Миша и мама седе за столом и разговарају, а његова сестра Милица седи нешто даље од њих на фотељи)
мама,
Мама: "Хајде, Мишо, да видимо шта си то учио прошлог часа"
Миша: "Учио сам домаће
животиње, учио сам и дивље животиње и учитељица је рекла да за домаћи опишем једну домаћу животињу и једну дивљу.“
Мама: "Добро, Мишо, коју си
ти животињу спремио да опишеш."
Миша: "Не знам још! Нисам размишљао!"
Мама: "Нека ти сестра Милица помогне!"
(Милица прилази столу и окреће се према Милошу) Милица: "Ако хоћеш дивљу, можеш да опишетш леопарда" Миша: "Не могу, Мипо,
животиње · које живе у прашумама!"
Милица: "Онда опиши слона!"
Миша: "Не могу слона, много је велики, неће стати у свеску. И слушај, Милице, немој да ме завитлаваш, не могу афричке животиње, већ само оне у нашим шумама."
Милица: "А, ако је тако, ти опиши медведа!"
Миша: "Јес, па да ме онда прозову медведом!"
Милица: "А зашто2"
Миша: "Зато што сам га прошли час описивао!" Милица: "Ти , онда, опиши зеца!"
Миша: "Не могу. Зеца је прошли час описивала учитељица."
Милипа: "Добро, бре, па шта више хоћеш! Узми лисицу, са њом ваљда није ништа било!" Миша: "Тачно, како си само погодила!"
(После једног сата Милош се враћа у дневну собу, са свеском из природе и друштва. Пали телевизор и пушта свој омиљени програм САВТООМ МЕТМОЕКК Мама: "Милоше, испричај ми лисицу!" Миша: "Зар морам баш сад, има Бетмен, (погледа у мамине намрштене обрве и љутити израз лица) Добро, добро, сад ћеш да чујеш... Лисица живи у шуми... (Застаде, па одједном
скочи са столице) Јој, мама, нисам рекао да је лисица дивља животиња!"
Мама: "Добро, Мишо, то се
подразумева."
Миша: "Ако не кажем, учитељица хоће да ми да пет минус, морам да кажем! Сад морам из почетка..."
Миша: (говори брзо) "Лисица је дивља животиња. Лисица живи у шуми. Тело јој је прекривено наранџастом длаком и дугуљасто је. Храни се птицама, мишевима и инсектима. У зиму улази у село и хвата животињу." Мама: "Добро, а животињу 2"
Миша: "Сачекај, сад ћу да кажем! Немој да ме прекидаш! (љути се) Сад морам из почетка!"
Милица: "Немој, молим те!" Миша: "Блллбл... (плази се), е баш хоћу, ти љћеш да ми кажеш! Лисица је дивља животиња. Лисица живи у шуми... (Поново говори све што зна о лисици). Користи од лисице: производња од лисице је крзно за бунде, знам, моја тетка има три бунде...". |
коју
Мама: "Знам, знам, хајде даље!" Миша: "Онда користи се месо..." Мама: "Није месо, месо од
лисице не ваља!" Миша: "Како, море, не ваља, кад сам видео преко телевизије да га људи једу!"
Мама: "Добро, добро, хајде даље!" ·
Миша: "Штете од лисице: дође у село и ухвати пернату
живину! Добро сам завршио!2" Мама: "У реду, а коју ћеш домаћу животињу“
Милица: "Мишо, могу да се кладим да си описао краву!" Миша: "Јесам, знаш, Мицо, она даје много млека! Сад ћеш да чујеш: крава је крупна домаћа животиња. На глави има огромне рогове, једном је и моју бабу убола. Муж од краве
је во, а теле је њихово младунче..."
Мама: "Ниси рекао како изгледа крава."
Миша: "Јеси полудела,
учитељица није рекла да треба да се напише како она изгледа. Ако баш хоћеш, изгледа длакаво, ето ти. Крава живи у штали, а храни се травом и сеном. Користи од краве: крава даје млеко, месо, кожу, длаку, теле, ђубре и још много не могу да побројим. Штете од краве: кад дође на њиву, може да убоде човека рогом!" (Завеса)
Милица ЖИВАНОВИЋ
5,
29. април 1999.
ЛИЧНОСТ КОЈУ ВОЛИМ
СЕСТРА
Моја породица има шест чланова. Најдража ми је сестра.
Зове се Катарина. Она је старија од мене. Она има тринест година. Средњег је раста и има крупне кестењасте очи. Коса јој је права и дуга, увек украшена шналама. Увек је весела и насмејана, па њени зуби блистају као бисери. Умиљата је и нежна, зато је сва деца у школи обожавају. Одличан је ђак, најбољи у разреду. Воли да чита књиге, а посебно да вежба
математику.
Сестра и ја се лепо слажемо. Она ми помаже у учењу и решава све моје проблеме. Од ње сам научио прве песмице, прва слова и бројеве. Пошто је старија, обично је у игри вишак. Увек ме прати до школе. Брине се о мени као најбоља сестра. Међусобно се помажемо и договарамо. Када она негде оде, пуно ми недостаје. Понекад, када сам несташан и неваљао, посвађамо се, али се брзо помиримо. Живот без сестре био би ми празан, јер ми пуно значи. Сваке вечери, пре спавања, исприча ми неки догађај из школе. Слатко се насмејемо. Онда ме пољуби и
загрли својим нежним ручицама.
Волим је јер је најбоља и најлешша. Сваки нови дан почиње нам лешше, јер ја имам сестру и она има мене.
Слободан ГЛИГОРИЋ
МАЈКА Постоји доста ликова који могу бити главни јунаци
оваквих прича. Сва деца света имају бар неколико таквих личности које воле, које им се свиђају, које обожавају.
Неко од њих им је купио
фудбал, поклонио најдражу лутку или водио први пут у позориште. с Када све то
одмерим, морам признати, да је мени најдражи лик, лик моје маме. Како и не би био!7 Па, она ме је родила! Поклонила ми је живот и здравље. Скоро све што сам до сада научио, мамина је заслуга.
Име моје маме је Сунце. Или је то можда моје име!) Да, то је моје име. Ја сам, мамино Сунце.
Са мамом сам први пут видео Београд, стару тврђаву на Калемегдану и кошаркашке терене Партизана ни Звезде. Мама брине о мени када сам болестан, мама ме облачи и купа, мама ми даје ручак.
Мене моја мама највише воли. Сама је то много пута
признала. Михајило МАРКОВИЋ
БРАТ
Постоје две личности које су ми најдраже, које највише волим, мама и тата.
Све се променило оног дана када се мама вратила из болнице и донела ми брата.
Од тог дана мој бата Матеја је личност коју највише волим.
Мама и тата се сигурно неће љутити.
Мој бата има црну косу, зелене очи, мали нос и слатке уснице.
Волим га највише од свега, то ми је најлешпи поклон који сам дуго чекала.
Са батом проводим своје слободно време.
Причам му, певам песмице, мазим му вратић, то највише ВОЛИ.
Када га љубим,
све
само се
смеје.
Јуче сам га ја по први пут држала, али уз мамину помоћ.
Часови у школи су постали много дуги, једва чекам да дођем кући да га видим.
Бато је моја најдража личност, личност коју највише ВОЛИМ.
Вања НИКОЛИЋ