Podgorac

14 СПодгоран,

Народна медицина

МАСЛАЧАК

У пролећном периоду долази до честих појава анемије што изазива умор и малаксалост. Да би смо очували своју виталност и радне способности, морамо водити рачуна о начину исхране. Морамо знати у коју је храну природа сместила за нас важне витамине и минерале.

Једна од широко распрострањених биљака код нас је маслачак, који је богат веома важним састојцима. Само је потребно знање његове правилне примене да би био прихватљив као храна.

Маслачак (гологлавица, горко зеље, јованчек,милосавка, млекача), је дуговечна зељаста биљка са глатким тестерасто усеченим листовима, цвета од почетка марта па до октобра. Цветови су жуте боје, а плод је бели папус (перјаницај који се лако разноси ветром. Расте на влажним и умереновлажним ливадама, пашњацима, баштама... све до 200 м. надморске висине.

Млад лист маслачка садржи: беланчевине, масти, шећере, смоле, масне киселине, витамин Ц, каротин, Ре (гвожђе). По садржају Ре богатији је од спанаћа. Млад лист се користи као салата која се може комбиновати као Додатак зеленој салати (ситно исецкан лист помешати са млевеним парадаизом или направити смешу са тврдим сиром).

Маслачков лист ће нам помоћи да организам обогатимо витаминима, појачамо апетит, смањимо болове жучи и јетре, залечимо чиреве, а добар је и диуретик и олакшава излучивање мокраће, једном речју јача организам и чисти крв.

Рецепт за укусну салату:

шоља младих листова

маслачка ситно исечена и пропржена кришка димљене сланине

2 кувана јаја

сок од лимуна

(на врх ножа шећера), со и бибер.

Од цвета можемо направити укусан мед који подсећа на прави, користи се као намаз на хлеб или се разблажује са водом и користи у облику сока.

ецепт за припрему меда:

200 гр. цветова маслачковог цвета прокувати у 1,5–2л. воде 20 минута. Процедити и у екстракт додати 2–3 кг. шећера. Додати сок од 2 лимуна или 1 лимун–

8 тус. Кувати до густине меда.

Додати 1-2 кесице ванилин шећера или лиске резетлука.

Нада МИЛОВАНОВИЋ, технолог

За ома]

Сеље моје

Село Драгодол је четврто село по величини у општини Осечина и налази се на југоистоку општине. Пружа се до самог Медведника, Оровичких планина, Рањенице, Јавора и Иве. Према попису из 1991. године, село је имало 730

становинка, који "живе У 188 домаћинстава (182 пољопривредна домаћинства).

Село је распоређено у неколико засеока: Плавшићи и Суботићи, Бобићи, Марјановићи засеок испод Иве Погаревац и други. У селу је највиши планински врх Тисовик, који је до скора био у експлоатацији оловне руде са високим процентом олова. Експлоатација је вршена за потребе "Трепче" из Косовске Митровице, У своје време са Прослопа је урађен пут са тврдом подлогом до о односно до самог рудника. Ту живе Тешићи, а њихова имовина се граничи са тери– торијама општина Ваљево и Љубовија. По неким тврдњама испод Тешића извире Љубовиђа, која од својих 15 километара према Дрини, а кроз тери– торију Драгодола протиче у дужини од 1,5 километара. -

Бројне су фамилије у Драгодолу: Суботићи, Плавшићи, Бојчићи, Нешковићи, Ковачевићи, Тадићи, Милутиновићи, Андрићи и Јевтићи, а ту је и већи број мањих фамилија као што су Бајићи, Павловићи, Крстићи и други.

Центар села је код основне школе, где се налази продавница, откупни маг– ацин и Месна канцеларија.

Од центра села путеви воде кроз Суботиће, један крак пута иде за Плавшиће и на предолини се састаје са путем за Тисовик. Пут који иде кроз Марјановиће наставља се до Нешковића а један крак тога пута иде за Бајиће и Ковачевиће. Са Иве пут иде у Тадиће, а нешто ниже поред Илића одваја се за Милутиновиће. Засеок Погаревац има свиј посебан пут.

Кроз Драгодол пролази и регионални пут 113 Пецка-Ива-Причевић и даље се веже за магистралу 24 Осечина–

оси

Ваљево. Пре изградње овога пута било је доста проблема које требало решити како Драгодол не би остао одсечен од света. у

Требало је решити успон а потом извршити трасирање са што је могуће више повезивања сеоских домаћинстава

8. јун 2000.

Ол

са директним изласком на овај пут. Неспорно је да је пројектована траса доста добро решила питање кретања возила. Али, саме месне прилике ометају да се саобраћај нормално одви– ја. Нису до краја изведени сви потреб– ни радови како би безбедност овога пута била задовољавајућа што ће морати да се разреши у што краћем року.

Драгодолци су веома вредан и радан народ. Воле своје село и они који сада у њему живе максималним напорима обезбеђују средства за живот. Производе се и тржишни вишкови малине, купине и шљиве. Сточни фонд је богатији него у неким другим селима наше општине. Ни из далека нису искоришћене могућности у узгоју оваца као и друге крупне стоке, тим пре што су климатски. услови за узгој у овом селу далеко бољи него у неким другим. Производња _ сена на вештачким ливадама се може мерити изнад просека. Драгодол је доста старо село. Млади су отишли, а производња је на старији– ма. То за сада није била препрека да се у свим областима производње постижу најмање просечни резултати.

У Драгодолу има доста природних извора са издашним капацитетима воде и ако се село простире изнад самих планинских врхова као што су Јавор, Тисовик, Ива, Викачка стена, Рањеница и Голибињак.

Пре неколико година санирана је зграда основне школе, стално ради Месна канцеларија, продавница и откупни магацин, а однедавно у Драгодолу има и три кафане.

У село су дошли телефони, па се тако и Драгодол примакао свету, а улагани су напори да се изврши модернизација ниско–напонске мреже и да се изграде потребне трафо– станице. Доста се у томе успело, али ту има још посла.

Највећи број Драгодолаца сарађује са Земљорадничком задругом у Пецкој, у коју имају велико поверење, које су заједно градили годинама.

Драгодолци славе Ђурђиц, Алимпије, Јовањдан, а скоро цело село преславља Младу Недељу.

У цркву одлазе у Пецку и стару Скадарску цркву, али је много лакше да

иду у Пецку. Село је лепо и зими и лети. Зиме су

нешто хладније, а лета су топла и постоје сви услови за развој сеоског туризма. Драгодол је некада био далеко од света. Сада, са развојем путне привреде, електрификације и телефона,

село се приближило развијеним среди–

нама. Обрад ПАВЛОВИЋ