Podgorac

По уојо ал ћ,

СП вд си, 9

Прошлог лета наше село захватило је страшно невреме. Црни облаци су прекрили небо. Киша је пљуштала као из кабла. Муње су севале, а громови су потмуло одјекивали.

Петар и ја смо брзо позатварали про– зоре. Он, сестра и ја смо се уплашено шћућурили на троседу. У једном тренутку приметио сам велику мрљу на плафону. Петар ја рекао да морамо што пре отићи на таван да видимо шта се догодило. |

Узео сам батеријску лампу и кренуо. Он је нерадоп ишао за мном јер се ужасно боји невремена, а и тавана. Пре уласка на таван убеђивали смо се ко ће пре да уђе. Ни ја баш не волим таван–

- ОЛУЈА

ски простор. Он је отворио врата, а ја сам ушао.

Таван је био пун прашине и паучине која је сабласно изгледала осветљена бљесковима муња. Храбро сам је отк– лањао испред нас. Покушавали смо да наместимо црепове које је ветар померио. Били смо потпуно мокри, а ветар нам је упорно отежавао да наместимо црепове.

На моје велико задовољство Петар је успео да посао приведе крају. Вратили смо се у дневну собу озебли и покисли.

Олуја је и даље беснела, али наш свеже окречен плафон био је спашен.

Владимир НИКОЛИЋ

Субота поподне. Кренуо сам са дедом на сплав чика Дула, дединог пријатеља, на Потпећко језеро.

Шума, језеро, чамци и рибарске мреже, све ме је то узбуђивало. Упознали смо пуно старих рибара, чика Дулових пријатеља. Слушали _ смо њихове приче и тихе разговоре. · Полако и смирено су припремали прибор за рибарење. Замолили смо чика Дула да нас пусти у чамац да видимо како се забацује мрежа.

Тихо брујање мотора и прамац чамца је секао воду правећи таласе.

Чика Дуле је смањио гас, све се утишало. Месец се огледао у мирном језеру. Он нас је тихо позвад да му помогнемо око мреже. Када смо спустали мрежу, мој друг се оклизнуо и пао са чамца. И оно мало што је знао да плива, заборавио је од превеликог страха. Ја и чика Дуле смо му бацили канап да се ухвати. Кад смо га привукли, дао сам му руку да се попне. Када се попео, почео је да плаче од олакшања. Ми смо му обећали да никоме нећемо рећи. Скинуо је

СУСРЕТ СА ЛАВОМ

Кад сам био борбен сав, сретне мене један лав. Па ми рече" Добро вече!" А он крупан к'о говече.

Одкуд тако на превару,

ја на уста дођох лаву Задрхташе груди мушке,

јер код мене тад не беше чак ни праћке, па ни пушке.

За сигурност брате сваку,

одмах бацих лаву жваку.

Он је шћапи па зажвака.

Кад му уста стусну жвака

ја тад постах јуначина

како сад да млавим лава док жвака-– „| ва.

Ударих га ја по врату

и у пету.

Пробудих се...

Ја треснуо шамар брату у кревету.

Милан ИВАНОВИЋ

одећу са себе да се осуши, а чика Дуле му је дао старо рибарско одело. Када смо се вратили на сплав, чика Дуле нас је похвалио и рекао пред својим пријатељима да смо добри рибари.

Давно је била прошла поноћ кад смо уморни отишли да спавамо. Не знам шта нас је успавало: ноћни мир, благо љуљање сплава или тиха песма чика Дула и његових приЈатеља. Данко РАНКОВИЋ