Podgorac
5. август 2003.
брда
Др Милан Петровић
ОПЕРИСАО ЧИТАВ МАЛИ ГРАД
Трагом наших људи који су познати и признати ван општине дошли смо до др Милана Петровића.
Рођен 1937. године у Белотићу, као прво од троје деце у породици Петровић.
Гимназију завршио у Земуну, а Мединциски факултет 1962. године када почиње да ради у Лозници. Као млад лекар убрзо постаје начелник службе. Почетком седамдесетих специјализира хирургију и бива постављен на место руководиоца, а затим и директора Здравственог центра.
- Када сам почео Лозница је имала свега 4000 становника. Свој посао сам од почетка схватио онако како то могу млади лекари са пуно воље и ентузијазма. Др Петровић је за кратко време
стекао углед и поверење народа нашег краја, али из бивше БиХ, па и даље. За његов рад у то време чуло се и ван граница наше земље. Стигла је понуда из немачког града Тира, али др Петровић остаје веран свом народу, Лозници, где је провео читав радни век. Као лекар, хирург, урадио је преко 20000 операција и за то добио многа признања на нивоу општине, али и - награду др Драгиша Мишовић, највише признање Удружења хирурга Југославије. Најдража су му признања које је примао од обичних људи. То је оно што се не може поредити ни са једном наградом. Ове године је др Петровић отишао у заслужену пензију, али многи жале што га више нема у операционој сали. Ненад Петровић, лекар, син др Петровића, наставио је породичну традицију и кренуо очевим стопама. Тренутно живи и ради у Београду. С. Андрић
Здравство
ВИСОКЕ ТЕМПЕРАТУРЕ-ВЕЋИ БРОЈ ПАЦИЈЕНАТА
Врело спарно лето доноси низ проблема. Свакако је најтеже хроничним болесницима. Није лако ни запосленима у Дому здравља. Свакодневно се јави око 200 пацијената. Највише је пацијената који пате од дијабетиса, психоза, срчаних обољења и других видова болести.
Сада у ДЗ у Осечини има довољан број лекара опште праксе, примљен је стоматолог.
- Поред свих напора да се осавременимо у раду не иде све по плану каже управник Дома здравља др Боса Алексић. _ Драстичан пример = је гинекологија где није кречено 12 протеклих година. Треба средити водоводну и инсталациону мрежу. Немамо касете за картоне, у дечијој служби је пропао под, а низ је и других основних потреба као што је веш машина, компјутери... И поред свих аномалија, сви пацијенти су прегледани.
Питамо др Алексић шта препоручује хроничним болесницима у овим врелим данима.
- Узимати довољно течности, не треба се излагати сунцу у времену од 10 - 17 ћ, хранити се адекватно (што подразумева
лакшу и немасну храну), проветравати просторије где се борави, више воћа и поврћа, контролисати здравље (нарочито ако се ради о хроничним болестима), редовно узимати лекове и посаветовати се са својим лекаром око начина живота - савети су др Алексић читаоцима нашег листа.
2 Изненадном смрћу професора др Предрага Пантелића, педагошка наука, изгубила је једног врсног познаваоца школске праксе И актуелног | теоретичара савремене наставе чије објављене књиге представљају велики допринос практичарима који раде у гјосновној школи, а посебно у комбино2 ваним одељењима.
Професор др Предраг Пантелић рођен је 1938. године у Плушцу, општина Осечина. У Осечини је завршио основну школу, а Учитељску 5 школу и Педагошку академију у Шапцу. Свој радни век, као учитељ, започео је У азбуковачком крају где је дуго година био директор Основне школе у Узовници. Уз рад и свакодневне „обавезе које је имао, са великом вољом
и жељом за даље усавршавање у послу Ујкоји је радио са великом љубављу 2) дипломирао је на Филозофском факул2 тету у Љубљани на групи Школска педјагогија. Његове амбиције за даљим усавршавањем и опредељење да се бави научним радом резултирале су одбр-аном магистарског рада на теми
ООУР ДУР ДИЊ РУТ О О САВ
х
АГ ПАНТЕЛ
"Индивидуализација наставног рада уз комбинованом одељењу" нај Филозофском факултету у Новом“ Саду, где 1999. године стиче научног“ звање доктора педагошких наука.
Свој радни и животни век завршио је
факултета у Ужицу. У Професор др Пердраг Пантелић био
педагошкој науци и“ много ненаписаних књига стручне педагошке литературе, које су остале Уб припреми. “
Осечина и Подгорина поносни су што су изнедриле једног вредног, талентованог, надареног. и марљивог човека, чије дело остаје за незаборав.