Podgorac

8. март 2004.

Чаробна вила зима махну својом снежном четкицом и њиве, шуме куће добише нове беле огртаче. Зубато Сунце обасјава поља прекривена снегом подсећајући нас да још увек постоје призори из бајке. Стара јела поносна на своје беле рукавице стоји поносно подигнуте главе као снежна краљица. Тако лепа и поносна не обраћа пажњу на смрзнутог врапца који чучи под стрехом очекујући да му изненада да неко зрно пшенице или мрву. Са крова висе шиљате леденице и сијајући попут дијаманата. Куће огрнуте дебелим белим капама весело испуштају дим не плашећи се зиме. Двориште краси Снешко Белић који пролазнике поздравља накривљеним шеширом. Са оближњег брда чује се граја деце. Кроз прозор нас мами снежна белина и зове нас да уживамо у њеним чарима. Хвала ти зимо на овој лепоти коју си нам даровала. 5 Бранка СИМИЋ Му

__________ | ДОШЛА ЈЕ ЗИМА

Јесен је прошла, брзо и неприметно. Дошла је зима, месец децембар. У селу сви чекају снег.

Дани су пролазили. Почео је да пада снег. Деца хватају пахуљице и радују се снегу. Њихова радосна граја, одјекује на све стране. Понека травка провирује испод снега. Јато голубова лети по сивом небу. Врапци се крију у жбуњу. Шума је празна без једног листа и цвркута. У воћњаку се румене плодови. Снег је покрио поља и равни. Дрвеће облачи нове хаљине. Густ дим се вије изнад кровова. Четинарима испод скутова вири понека зелена крошња. Испод стреха вире велике леденице. Ветар дува.

Зима је ненајављено дошла у село. Сви су се обрадовали, а посебно деца, сада се играмо и уживамо у њеним чаролијама.

Ивана ЂОКИЋ 51

ОШ "Чеда Милосављевић" Пецка

сте рлашћ СЕЛУ

Снежна краљица зима закорачила је у

моје село. Зачарала је својом лепотом сву

околину. Зима у моме селу је закуцала на сва врата. Стигла је тако хладна, бела и чиста и стегла својим прстима дрвеће, земљу и људе. Снег је засуо гране дрвећа, обукао кровове кућа и благо посуо стабло мале сребрне јеле. Она долази са ветром, снегом и мразом. Долази у шуме и покрива ливаде. Дошуња се и у наше топле домове, вртиће и учионице. ИОма једна зима бела, снежна, хладна и клизава. Она боцка, сече, смрзава, леди. Завуче се и под наше шубаре, шалове рукавице. Кад пођемо путем до школе смрзне нам се и поцрвени носић. Али ми је волимо зато што уживамо у санкању, грудвању и клизању. На чистини крај села расла је ситна, дражесна јела. Имала је иглице као да су посуте сребром. Није знала колико је лепо па је често усдуисала посматрајући витка стабла јабланова. Она је била необично лепа јер

се зеленела у оној белини.

Волим зиму због дечијих игара на снегу.

Марија КОСТИЋ М2

ОШ “Чеда Милосављевић"

Оливера ЛУКИЋ