Podunavka Beograd

казао, скинувши са себе лагу, коа му е опаданћмљ и клеветомЂ нанешена и наметнута. 22. „Украшент> мужв многимђ добродћтелћима и пр. стр. 137. Кои е то, или е то вообше ремено? — Ово се лепо разуме, да е вообште речено. Али коме пчела аа клобукомљ, онаи свакш некљ се пипне, а ако онђ неће, другш ће га напипати, и онога, кои е онда такавЂ бмо , и кои ће кадгодљ такавт. бшти. 23. „Когв срећан% первогх. добмхљ у Карловцм, стр. 139. Тш ондћ е излишно." Излишно е у мћри стиха, но смБ1сао неквари, шта вмше, шштб се болћ разуме , него кадт. га небм бмло; дакле ни ово ние неразумително, но дира у вредиоћу внутренго, о ко1ои овдћ ние речћ. Може бмти, да бм ово „тн" принадлежало на краи првога редка исте строФе са елиз10мт> овако: Небоисе, Друже вћрн' и лгобезнми, Тм, 24. „Кои е оно клеветникљ ? стр. 142." Клеветникљ е нћговљ свакји онаи и свагда бмо, кои е нћгову заслужену цћну и важноств неправедно умалити, оборити, и окалати старао се. КадЂ га онђ ние именовао, то е знакљ да е одђ едногЂ на све однео, и да се она мшсао и на евагдашнћ клеветнике однети може, и кои су бмли, и кои есу, и кои ће бмти.

кнбига вторл: 24. „Чувствителностио кипливми стр. 2. Шта е то?" — То е то, да е Раићћ одвећв чувствовао илн кђ срцу прјИм10, што е Србско племе мракомЂ покрмвено лишавагоћи се Исторје, и зато е редко ово бреме на свон рамена узео, те израдш Истор1го Србску. 25. „Сербскш Велнзар1и, кои е то?" —. Балда е свакји онаи витезг СрбскЈи, кои бм судбу ВелизарЕевои подобну искусш. А где таковм' не ма ? 26. „^сну благостЂ нко снћгЂ, стр. 3. 6 ли благоств нсна као снћгЂ?" — И ово спада у испмтнванћ внутренћ вредноће, о ко-

10и овде ние речв. Но толкователв или учи* телв небв! погрћшт, кадв бм дћци то и ова« ко излсн10: Лсно, бћло, чисто у преносителномЂ или тропшскомЂ сммслу замћнгого се. И будући да е бон снћга бћла, зато се и са чистотомђ и всностго сложити може. 27. „ПримћрОМЂ ли ДОбрв1МЂ кто слћдуетЂ стр. 5. нестои згодно." Шта ће ово да рекне „нестои згодно ? " Свакодко ние иеразумителио, но види се да днра у внготренго вредноћу, о ко10и ни« речв. 28. „Духомт. ПавловммЂ — Апостола разумћва стр. 8." Тако е, дакле е разумително. 29. „Какова е бмла клевета ? стр. 26/' Та бм се наиболћ изђ Архиве Митрополитске дознати могла , коа е Г. Примћтителго на руци бмла. 30. „ДБИпутЂ ние славенски , тако в глазЂ е россшско стр. 37." И ово е разумително, нетреба толковани , и принадлежи кђ внутренвои вредноћн, о коши, као што 6 речено,. овдћ иие речв. И овде 6 б 1 се могло пмтати, да ли Г. 1оанновићЂ изђ истине мнсли, да Мушнцк1и ние знао какова е то речБ глазЂ и дмшутЂ. Славенскш е сзмкђ пунЂ русски' реч1и и ФОрм1и ; кое чудо, да е и изђ МушицковогЂ пера една две ли речи руске кануле. За овакове ствари лепу намЂ науку дае 'Орацш говорећи: 8ес1 иМ р1ига П11еп1, поп раис18 е§о оЈТепс1аг шасиНз. 31. „Титана знаменоваше различно употребллва ; сравни стр. 44. 50. и 159. " Истина, тако еств , дакле нетреба толкованл, ние неразумително. И ово принадлежи кђ внутренћои вредноћи, о коти овдћ ние речБ. 32. „Какова е то бнла милостб Царн? стр. 58." И ово се могло изђ Архиве Мнтрополнтске дознати, слћдовагелно наиприличн1е е, да е то самЂ Г. Ев. 1оанновнћЂ обнснт. 33. „Подђ ТарснниномЂ разумћва Апостола Павла стр. 61." Тако е, дакле ние неразумително. 34. Чтима ж' доблестБ р е ш и. 6 ли ово погрћшка, 1џта ли е? стр. 65." — То е