Podunavka Beograd

<$•

7 Ж

№ ш

У Суботу 3. Априла

1853.

КЛЕВЕТНИКУ. Пакленђш роде, питомче Ерисе, Зависти пунвш, подла н строптивства, Мрзости, лажи, пак-Б бћснила, Што палипгБ груди жаром-ђ освете, Што трзаш-Б двери твое пјно злобства, Што главу пуну гнуснБ1М1» пороцима Вргавашљ тамо, гдћ Астрев Нравична крмла већт. давно лебде. Ммслншђ лн шкодит', ил' мене свалити, У ii му ГаДНБ! твон умбнплпн, Весчесћу лјодскомћ ли предати, Нл' на вћкљ срама метут' мн нрамт. На ш1го мого, добротомт, поснажну. О знаи тбх адсшн изроде несрећнии, Да шкодит' никадћ нећешт« ономђ, ГрудБ кон ограђену Музам' има, Музам', нл' чистомђ савћсћу, нстиномћ; Да нећешЋ, велимЂ, доскочит' ономе, Нит' твогћ пера сћменомЂ трулБш -б, Нит' другимљ чимћ , па ни самомт. рукомч.. Но о! много пут* може се случити, Немезисв кивна рукама да своим' Чедо изћ наруча Астрев Зграби, н за вратч. му ногом-б стане. Тако АристндЂ, Сократљ и честитБш, Тако Дтгенљ, славнБ1и и Сенека, Клеветомт. таквБ1 зликоваца, Освете гвожђе на се видоше. ВезсмртнБш исте вћнацт. страдалце садт. Красн; садЋ славно име нбино зуи, Пуца по св-ћту и градовБт, Славу 1 имђ узноси на све стране.

Зато безбожнБш СБше и хулнче, Напрегни стрћле, гађан ме у прсн, Нстине штнтђ нби ће одбацит', А тебе свалит' у самБпд тартарЂ. У Кћограду, 20 Марта 18 'I з. ђорђе Ц е н и ћ ђ, СлушателБ Поетнке.

ПРИДАТЦИ КТј срвскимђ спо МЕНИЦИМА. ЗАШТО СЕ ЗвиждЂ ТАКО ЗОВЕ? (Саобштено одт, Тодора Вланћа учителл.) Народт. три случан о томћ приповћда. 1) Кадтћ е Кнезт. ЛазарЂ узео себи за воииика Милоша Обилића, даде му одђ нћговм царски конн да избере едногт. наиачегљ конн за себе, као за наиболћга онда у воисци бмвшегт. гонака, Но Милошђ немогавши међу свима кнежевимЂ конвма за себе доста нкогђ наћи, замоли Кнеза, да га пусти кући св010и, ^а одтуда свога конн доведе , и на нЈ.му се служи. КнезЂ му дозволи, и онђ отиде кући својои ; а кадЂ тамо дође, ненађе ни коиа свога, ни остале стоке, кол е после нћга, кадЂ е стао Киезу у вонке , кодђ куће остала бћтла. Ова сва , ерљ го нитко имао ние кодв куће да чува , разбћгне се по околнимђ мКстима. Онда стане Милошђ разпмтивати конд свогђ и стоку ; и едва наипосле чуе, да му се иста находи у предћлима данашнћгЂ Звнжда. Отиде тамо по нго, и тражећи н> по ливадама и планинама , тако е лко звиждукао, да су сви лгоди онде живећи чудили се, и за споменЂ тако н-