Podunavka Beograd

когт. цфзговогћ звиждуканн назову мћста та 5 куда е онда звиждукао , сва уедно Звиждђ, како се и данасљ зову. 2) ПриповБда се да е Милошђ ОбилићЂ, кадЂ е воивода бмо кодђ Кнеза Лазара, ишао крозг> предћле саданћгЂ Звижда, и сиатрагоћи у нвима дивне, наравлш богатоукрашене ливаде и дубраве , и остала пола и мћста, коа туда трудолшбивми землводћлацЂ обћхлно ужива, чудЈо се врло томе , а чудећи се звиждао е тако лко , да е то поводђ дало лгодма, да оне предћле, кудт. е онђ ишао и звиждукао, чудећи се о нвима , назову Звиждђ . Тако се и данасЂ исти предћли зову. 3) У истоме Звижду, има село, кое се зове Дубока. Одђ Дубоке на по сата хода, има една пећина у самомЂ камену, коа е на врати до 30 и више аршина широка , и до 40 вшсока. Овомђ пакЂ шириномЂ и вмсиномђ држи дужина одђ 60 аршина, докле се може ићи, гди е пећина мало ужа. Одавде после има едно езеро, широко као пећина, толико исто и дугачко , а дубоко и незпа се колико е. Одђ езера овогђ види се опетЂ онака иста ширина и вБ1сина пећине као и напредЂ , дужина пакЂ протеже се крозЂ вшсоке стћновите и горовите планине до рћке Дунава и села Бринвице 4 сата, гди пећина такођерЂ врата своа има, шириномЂ 2, аршина, а вшсиномђ 3 — 4. НародЂ приповћда, да е у овои пећини нћкадЂ налазила се царска змја , коа е временомЂ наполћ излазила, и као изђ нћкогЂ увеселћнјн тако лко звиждаиа, да се на 2 сата хода чуло. Дотле су она мћста названа Звијкдђ, з6огђ тога звижданн. По чему и данасЂ ти предћли иазћш .по се тако.

НИМАЧКА С В Б 3 А. (Изт> Валб1а) Нћмачка свеза саставлнла е нђкада 1Н- \ мат.ко Царство , кое е ире ФранцузкогЂ бунтовногђ рата на 10 окрунпл раздћлћно бмло, Лустршско, Баварско и ЈИвабско на гогу, Фрапксло , еорнбо- и елавпо - Раинско и Бур- | гундско у среди, и ВестфалсКо, горт>о- и дол-

т,о-Саксонско на сћверу. Осимђ тога јоштб Ј: ићке землћ, ако ни у едно одђ овм окруж1н и спадале нису, бБ1ле су части овога царства, између кои Ческа , Шлезка , Моравска и Лужице есу наизнаменитје. Овм 10 окруж1н добмла су јоштЈЕ. много како свћтски тако и духовнм областШ, одђ различнога простора, кое су стаале подђ власћу независимм кнлзева, и 51 велику варошв , кое су толико република представлале. Све ове различите државе, кои е брои одђ прилике 300 износш, бмле су, обштега ради интересса ^ подђ еднммЂ поглавнцомђ саединЕне, кои е иасловЂ: Шмагши Царв носЈо. Ово достоинство одђ старине заостало е кодђ дома АустршскогЂ. Линевилск1и мирЂ год. 1801 , кои в Французкои л!.ву обалу Раине прилгобш, учин10 в велике промћне у НћмачкомЂ царству. Готово све духовне државе на деснои обали Раине бмле су у свћтске обраћене, и готово све велике вароши укинуте. Ове су землћ дате бмле за накнаду свћтскимЂ кназевима , кои су землћ свое на лћвои обали Раине погубили. Електорати Тр1ерв и Келнв изчезнуше, а на нвиово мћсто створе се четири нова, а то Салцбурек , Виртелсбергв , Баденв , и ХессенКасселв. ШестЂ слободнм велики варошш, кое су заостале, бћЈле су слћдугоће: Хал1бурге, Лгобека, Брелмни, Франктуртг, на Маини : Аугсбурк и Нирнберги. Године 1806, мало после Пожунскога мира 1805, Нћмачко царство бмло е сасвимЋ укинуто, и велика частв држава, изђ кои е исто се састалло , савдини се , подђ заштитомљ Французке, кђ Раинскоп свези. Заклгочешн Тилситскогђ (1806) и БечкогЂ (1809) мира опоила су шштб нове државе са овомђ свезомЂ, подђ ко 10 мђ е год. 1813, кадЂ се иста опетљ разкинула, бмло 34 таковм држава, између кои наизнаменитје су: кралћвина Саксонска , сђ херцеговиномЂ Вс/ршавсколш , кралћвине : Баварска, Виртел1бержка и Вестфалска , велике херцеговине : Баденк , Бергв , Хессен ~ Дармштатк , Вирцбургв , и Франкфуртб. Независимми господарЂ последнћ велике херцеговине имао е насловЂ: Кнлзз Примаск , и предсћдавао е у кралћвскои коллегш , коа е изђ кна-