Podunavka Beograd

КАРАђОКО све Срб!в соко, Тб1 сн собомЋ то све васкрсЈо, Тбт сву сретностБ Србства закрстјо ! Чимћ ти родЂ савт. бБ1ват' буде већ|и, Тлм' товећа твог' 6 лица свћћа, Твои в спомент, правда и гонашство, Ликђ си духа у средЂ цћлог' лгодства, А знаиенн сва твоћга Србстпа, Твомђ су лицу тек' окружна саннн, Тб1 си Сербу и Серб!е гербу Раи сунце и видно божество ! ..?!!!" Нека н!е и небуваи нигда, Врлог' друга брата Славиннна, То л' да буде нког' игда Серба, Тко тн образЂ у себ' не имао, Па тек' нбим ' се на све подоштрао — . Што Г достонно Бога и чоека, Себ' истога и потомства свога, Сербска вожда, Србска господара, Сербском' роду и Србском' народу, КАРАђОРђА, тег.Ђ Марнца рађа — . Тко ли неће КАРАђОРђКВИћА, Данашнћга Кндза АЛЕКСАНДРА, Тко л' унука, тко ли све потомке, КАРАђОРђА крвце и ко.гћна, Неће држат' у прочелго Србства Кано дпшу н ко' славу чисту, Небуди га у цћломе Србству, НебБхло га н неиостало га •— , Аминб Боже, свес' у тебе моа:е, Освештаи нам' и ту нашу желго, Како пћрно у те се уздамо! Сваку си намт. досле нспун1о, Ца што Богб да Србма и посада —-. СимеонЂ МилутиновићЂ СараКл1в.

РАСПОЗНАВАН1Ј ЗЕМАЛЛ И Н А Р 0 Д А. Готово се понаивише свуда вообште она земла у Европи за наипросвештешго држи, у К010И житела наивише има, кои читаго и пишу; ако се овомђ меромЂ обратимо и на Хину, то иора она одђ св1го у свету земала за наипросвештенно бронти се , ерЂ у ХинезскомЂ царству, одђ цара до наиманћгЂ грађанина, и одђ наивмшегЂ сановника, до наинижегЂ простака и рукодћлца, готовб свакш, мб<сли свое на папиру изразити, или такове туђе прочитати уме. Па опетЂ поредЂ свегЂ тогђ нбиногђ знана у читашо и писанго, поредЂ св1го непре*

станно трагоћи испмта нбинбг , коима и сами седамдесет — и осамдесетолћтни старцм подлеже, са свомђ томђ нбиномђ хваломЂ о знанго Филоеофје, Астроном!е и Медецине, с' нбинбшђ классическимЂ кнвигама , сматра Хинесце око изображеногЂ едногЂ Европеица за наиглуплК лгоде. О дђ кудЂ е ово противорћчје ? пмта се. И зђ наипрост1е причине : Хинеско се наетавлен1е на слепои вери, на речма кнБиге неке оснива, по којои се стотинити нараштаи наставлнго, па по свои прилицБ1 шшђ ће се многи други наставлати. Хинеско дете одђ 7 —8 година починћ учити се , сбшђ богатЈи родитела кодђ куће, а сБ1 н ђ СБ1ромашн1и у школи. У обоемЂ случаго наставленЈе е едно и исто. Своиство хинескогЂ езБша азбуку не допушта, и зато се децм таки прва кнБига Сишуа (4 кнБиге) ,у руке да, коа садржи пословице моралне и правила четБЈри хинеска ФилосоФа. УчителБ отвори прву страну ове кнБиге , и толико пута речи на нбои написане повтори, докле годђ дете ове на паметЂ не изучн. КадЂ већт. ученикЂ ммсли да е задатакЂ научш, онда с доле оборенммЂ очима и знакомЂ наидублћгЂ почитагпа оде к' учителго, да му кнБигу, па му окрене леђа, као да не 6б1 завиривати мого, и све му на изустЂ повтори што е на паметЂ изуч1о. О вб 1 мђ истб 1 мђ начииомЂ и друге слћдугоће се стране на паметЂ изуче , догодђ се савЂ Сишу не сврши. После овогђ долази Ву -цсииЂ (5. кнБига) , ! кое садрзкаваго историческа и поетическа издашн стари хинески списатета. КнБИге Си -шу и Ву -цсинЂ, држе се у Хини за света классическа писма , а азбучно нбипо знанћ, причинава целу кнБигу наставлен1а хинескогЂ. КадЂ ученикЂ све означене кнБиге ове безЂ погрешке одђ прве речи па до последнћ — ко коши му науцБ! 7 — 10 година треба — научи и на изустБ каже , онда текЂ почие учителБ изаснавати знаменованћ свакогЂ поособЂ писменогЂ зиака, и самогЂ тек ста ; у течаго 7 до 10 година учи се ученикЂ изђ наставителнБ! кнБига овм само, речи у нбима наодеће се изговарати и писати, безЂ да знаменоваић нбино разуме. ИзлснеиЈе текста