Podunavka Beograd

106

жашб ово, ш1"о е онђ одђ Србала првми бмо, кои е тако названо веће благодћлше у Угорскои одђ блаженогЂ спомена 1оси«>а Другогт. получјо, кое е до свршетка готово свои наука задржао. Примђрг> е оваи у овомт> смотрен1к) редакљ, да не кажемЂ единми. Овако преправлћнЋ у Пештанско свеучилиште пређе , у комђ е као у првои години Филозоф 16 наиславн1б мужеве слушао, у Филозоф 1 и Краила, у Математики Дугонића , у Дипломатики Швартнера, у Филологш Шед1н , и кодћ св1нј е калкулЂ превосходства задобмо. По свршетку године отиде у БечЂ, продуживши Филозоф 1 н> подђ предаванћмЂ КарпЈд, Мумелтера, Амбшела , Ватерота, Барона Мецбурга,'^и Бксла. Пробавивши тако две године у Академш Бечкои, почне се колебати, К010и ће струци иаука себе посветити. Склони се паипосле на правословно-политичне науке, надагоћи се, да ће одђ дћтинства укоренои жел&и сво1ои , да отечеству колико више на ползу буде, наиболћ удоволбити . И тако се на право природно , право Римско и Аустршско преда, и изученго просвћштенм у Европи езмка свимђ силама пр1оне. ОбогаћенЂ овако наукама , хотећи у отечество повратити се, и роду своме служити незнамЂ како се догоди , те га РусскЈи Кнлзђ Димитр1е МихаилЂ Голицинђ, кои е тада посланикЂ бмо у Бечу , упозна, и за Секретара га свога (год. 1790 месеца Септ.) узме. Ово е зван1в покоиникђ две године дана сђ таквомђ вћрносћу одправлио, да е потомђ, почемЂ се Кннзђ Голицинђ преставЈо , Кннзу Александру Михаилу Голицину, главномЂ Коморнику са скровиштемЂ у Москву, а са грбовима, кое е покоинми Кннзђ нос10, у ПетроградЂ послатЂ бмо , предавши исте тадашнћмЂ Подканцлеру ГроФу 1овану Андр. Острману 1790 месеца Маи. Вративши се одђ туда у Аустр1го до године 1799 (месеца Новембра) бавш се одђ части у отечеству, одђ части путовао е по разнимЂ землнма Европе. У ово време догоди се срећна она епо-

ха, гди се два наивећа царства лепомЂ и наитешгљомЂ свезомЂ скопчаду, и коа и СрбскомЂ народу наилепшомЂ надеждомЂ сине. РазумемЂ бракЂ између Арх1дукса Аустр1е и 'Угорске Палатина сђ Кнлгинбомђ Русс1в АлександромЂ ПавловномЂ. Ову прилику као што су многи Угорске сшнови употребили, да чувства свон великои Кнлгинби нзразе, [тако е и ТерлаићЂ дозволђнћ добмк, да кћерБ сћверногЂ Императора у име младежи Србске по СрбскомЂ обичаго, поднесавши ши л1=.6ђ и со, сђ три смна одђ Србски породица поздрави. Но за кратко е ова обшта срећа транла , ерЂ е већв године 1801 смртв наиболћ Кннгинћ ове, кое споменЂ неће се скоро изтрти, МађарскШ и Србскји народЂ оплакивао. Год. 1801 отишавши ТерлаићЂ у ПетроградЂ, добме звагпе ПроФессора обште Истор1е и землћописан1н при ПажескомЂ корпусу (мћс. Новембра), оданде пакЂ у цпрско педагогично заведеше као заступникЂ ПроФессора истн наука премћштенЂ буде. 1 оштђ се налази писмо многозаслужногЂ мужа Николе Фусса одђ 18 Септ. 1805 нашемЂ Терлаићу послато, коимђ се позмва, да по заклгоченио Предсћдателн Петроградске Академ1е наука Николе Новосилцова, коега е старанго и заведеше педагогично повћрено бм-* ло , испмту предЂ ОзерецкимЂ и ШторхомЂ предстане, да бм се увиднло, еда ли му се зваше ванредногЂ ПроФессора уручити може. ПотврђенЂ на исто зваше 1807, а год. 1810 поставлћнЂ е за редовногЂ ПроФессора. Но као што му е срећа крозЂ цћо нћго†животђ ненаклонћна бмла, тако се е и овде догодило. да, премЂ да е зваше у качеству редовногђ ПроФессора одправлно , опетЂ е плату као ванреднми ПроФессорт. донде вуко , докђ н|е у свеучилиште Харковско позванЂ бмо. Осимђ исторнчнм наука предавао 6 последнљи година у истомђ заведенно право грађанско поособно , сђ обзиромЂ на право Русско, а у правословномЂ Атенего одђ цара Александра заведеномЂ Енциклопед1ГО права,*) (Конацт> сл^дув.)

*) Овогђ рода остали су различни рунописн , вои ће, ано Боипа буде воил, иа светБ изићи. СтоиковићЂ.