Podunavka Beograd

130

одђ Србала даиагЈЂ. Лазарт> са свм страна помоћв заиште, аи' нигдћ то недобв). Кралв угорск1и, самЂ Сербио имат' желећи, остао е на миру гледати, како се Срби сг> Турцима боре. Нћмачки цареви иедаше иа воиске ни новацаПолљска е у то доба одђ овш послова удалћна бшла , и истомђ после 20 година указа се у овимђ предћлима. ЛазарЂ међу тимђ, пошто е колико могаше Арбанаса, Бугара и Срба скупш, стави се на борбу. ХрабростБ кралћва , одушевлћше нћговм чета, моЈке бнти да бм побћда увћнчала, али на несрећу роди се распра између воивода. Два зета Лазарева, наисилн1и тонаци и господа у Сербш , Милошђ ОбилићЂ и ВукЂ БранковићЂ, посвађато се између себе поводомђ свои Јкена. ВукЂ изђ мрзости и освете потвори издаиство, и бмвши са СултаномЂ у договору, опадао е Милоша и хтћо е на нћга, невинога, подозрТппе издае бацити. Милошђ на ово пребациванћ неодговори ништа, само ноћу предЂ битку удали се у свои тихости изђ табора са два пратшца, каже се турскимЂ стражама као ускокЂ, и буде у султано†чадорг> одведенЂ, па овоме, кои га е прјнтелБСки дочекао, нозјђ у срце убоде. Крћпко бранећи се обор10 е многе непрјателћ , докђ наипосле и нћга на комадиће неизсћкоше. Ово тоначко дћло ипакЂ никакву корист^ принело ние. Напроти†воиска Милошева, коа е пр1е проти†нћга разнешене гласе чула бмла, и сада незнађаше, шта се сђ нвиме учини, узколеба се и изгуби снагу. ВукЂ на осудномЂ мћсту у наиваиЈнш часЂ са своЈомЂ воискомђ одбћгне ; ЛазарЂ, но дугои и крћпкои борби , предводећи заоставше чете, изгуби кони и падне у руке непрјатели. Нћгову смртБ разно описуго историци, али наивише вћрованћ заслуЈкуе нек1и полбскЈи кроникописацЂ, познатЂ подђ именомЂ ЛнчарЂ Полнкђ , кои е као аничарЂ свега, што се случило, очевидацЂ бмо. Онђ вели, султанЂ БанзетЂ, смнђ Ау^урата, кога СрблБи убише , даде крала Лазара кђ лешу свога отца и брата, у битки погинувшега, довести, и после га грозећимЂ гласомЂ запнта: „Како си се смео усудити , оваково злочинство учинити ?" На

то одговори кралБ ЛазарЂ: „Твои отацЂ и тм, како смћдосте, мого иралћвинЈ' напасти ? " Некш вћранЂ слуга кралћвЂ, у бмтки и робству нћго†неразлучимБш другљ , заклинаше га да блаапе говори. „Кралго Лазаре, " говораше онђ , „зарЂ е вратљ твои врби подобанЂ, да ммслишђ , да ће ти одсћчена глава на ново нарастити." Но ово Лазара укротило ние, и шштб велнше, кадБ бм онђ на руци имао, што му Фали, то бм султана поредЂ отца и брата пологк1о. СултанЂ заповКди Лазара посћћи. На то клекне Лазаре†прат1оцЂ, разшири свого кабапицу, да у нго прихвати главу господина свога; и кадЂ ова паде , рекне онђ : „Заклео самћ се, да ћу мого главу поредЂ главе господина мога полојкити ," па приклопи вратЂ свои подђ нтаганЂ , кои е нћговои одвалшости радо уг0д10. Тако е умро последн°ћ1и кралв Србалд. СултанЂ БаазетЂ устугпо е доцн1б нћговомЂ СБшу СтеФану еданЂ комадЂ одђ отчинм притнЈканЈа , подђ титуломЂ деспота , а издаицу Вука Бранковића наград1о е другомЂ едномЂ маломЂ часћу, сасвимЂ проти†очекивани нћговогђ, ерЂ се онђ надао, да ће сву кралћвину добнти. Ове две династ1е бнле су у непрестанои свађи између себе, ерт. су потомци Лазареви кадкада покушавали, да се отму одђ Турана и независими буду; Бранковићи напротивђ свагда су се дртали Турака. Борба е транла 156 година. Срблви су морали осимђ тога и на унутрашнвимЂ разпрама Турске участвовати, и за нћне Аз1атске рате у помоћћ воиске давати. Видимо нБиову воиску у уагаснои битки кодђ Анцире , гди е султанЂ БаазетЂ до ноге погученЂ и одђ Тартара у робство ухваћенЂ бмо. После овогђ пораза подпомагали су Срблви султана Солимана проти†нћговогЂ брата Муссе. (Даи-ћ сд^дуе.)

ПОСТАНАКЂ ЛНБИЧАРА. (по немачкомт..) УрханЂ, Османа и Малхатуне синђ, после смрти очине , кои в у 70 содини јкивота, а 27 владарства свога престав!о се 1326,