Podunavka Beograd

131

ступи на владарство. Брату своме Аледину давао е половину одб све стоке, кол е одт> оца остала; оваи нектеде тога узети, већЂ заиште едно село у долини КеФе на равницн Брускои, да тамо живи, „Добро ренне Урханљ, „кадЂ нећешЂ стада сђ овцама, говедама и конвима , а тш буди барт> пастирљ мога народа." Алединљ се склони на то , и постане првми Незирљ. Ово се дакле достолнство ШШТЕ. подћ другимЂ коленомЂ Османовимђ почело. Речћ ВезирЂ значи : човекЂ, кои носи терете; и заиста власти и пословима првога министра доста одговара.. Слоагна ова два брата, АлединЂ сђ мудрости послове унутрашпћ , а Урха вђ снагомЂ изванвске отправлагоћа , брзимЂ су коракомЂ раширнвали срећу по св010и држави. УрханЂ освои Никомедпо , и стане мислити , како бм воиску у болћ станћ довео. ■— ЕртогрулЂ и ОсманЂ воевали су са туркоманскимЂ конпницима , Акинџи т. е. истрчице названимЂ , кое су свакш путЂ, кадЂ су 1 имђ требали , сазивати морали. — Но УрханЂ е саставГо аоштз едну воиеку, коа се звала П1нде т. е. пешацн; ови су уредно плаћу добмвали, и непрестано су поредЂ нћга 6 б 1 ли . Раздел^о ји е на гомиле одђ 10,100, и 1000 лгоди, и наредш 1 имђ десетнике, стотнике и тисућнике. ПоредЂ свега тогђ одђ воиске те ние бмло што се желило. Воипнци су се бесно поносило тимђ , што шмђ се плаћа дае ; те тако разузданомЂ слободомЂ и тврдоглавствомЂ само већји нередЂ правише, кои е башЂ истиснути требало. У р ха п ђ се о томђ посаветуе са своимђ ВезиромЂ , и са военимЂ судЈомЂ Кара ХалилЂ Чендарали. Оваи одма бездушну политику и пустми ФанатизамЂ одкрие. „Мм имамо," рекне. „доста зароблћим ришћана, па аиде," вели, „да начинимо едну воиску одђ нбиовм синова, кое нзламу обраћамо. Нби моагешЂ како ти е волд сав1нти, па они ће нзмђ 10 шђ и друге ришћане свагда привлачили. У рату ћемо имати добеглица*) доволбно , а кадЂ е мирЂ, овима ћеКако годтј што се она довоика , иоз остави родт> свои н добегне момку, за кога ши роднтелви недаду да пође, зове добеглица, нсто тчко на овоме месту добеглице су таки лгоди, кои оставе и изневере народЂ свои, н туђемт. роду н свомћ непр1дтелго добегну.

мо ришћанима, што међу нама гкиве, наилакше децу узети; и тако ће османскш престолљ добмти лку подпору, а пророкЂ ће се веселити иа небу, што му се и каури светоме корану кланшо." Безчовечна та беседа свима се допадне, и одма коенаквимЂ обрицанћмЂ, а понаивише силомђ и натериванћмЂ скупе великји чопорЂ беднм ришћана , и назооу ш „ и о в а воиска" (внви Чери).. Ти су преко толико векова бмли срце и сва снага османскога царства. УрханЂ сђ одметницима овимђ отиде у село Сулиџе-Кенар1унЂ, недалеко одђ АмазЈе, Дервишу Аџи-БегдашЋ, те га замоли, да новимђ гонацима овимђ благословЂ, барнкЂ и име даде. ДервишЂ изведе еднога одђ нћи на среду, метне му рука†одђ свога ћурчета на главу тако, да краи еданЂ одострага виси, па онда изђ гласа вигше : „Ваше ће име бмти Лнвичари," (нстошто и енвичери —нова воиска). светло вамЂ лице бмло , крепка взмђ десница бћ!ла; саблд ваша некЂ свагда оштро сече, анџарЂ вапЈЂ некЂ свагда дубоко пробада ; сђ бон намЂ се свагда весели сђ победомЂ враћали ! " Тада добмго Лнћичари беле капе , на коима е острагЂ велика ро?1та висила , да се сећаго рукава дервишева. Место перапице носш е свакш дрвену кашику, за знакЂ , да се изобилно раие. У томђ су смиелу узета и имена нбиовм чиновника. Првми међу нг.има звао се Чорбаши, као да онђ чорбу прави; после нћга бмо е Ашџибаши т. е. првми куварЂ , па онда Сакабаши т. е. водоноша. На барлку црвеноме као крвћ с !но е сребрнЂ полумесецЂ н Омаро†мачЂ одн два вр'а. Светинн нБиова бмо е котао, гди су месо кували; око н1.га скуплнли су се не само да еду, него и кадЂ су се саветовали, онђ е на среди стоао; знакЂ буие бмо е, кадЂ бм у нј .га ударали. бдна аспра на данЂ бмла Ш мђ е плата, но често е и на седамЂ пута толнко растила. Изиаипре ние 1и више бмло одђ 1,000, али ДОЦП16 се умноже на 40.000. — Пешаци ПЈдде, коима е одпре плаћано , буду као у покои метнути. Свакш одђ нби добме по комадЂ землћ сђ томђ погодбомЂ, да у време рата воисци путове и копаке праве. И нви-