Podunavka Beograd

158

КАРАКТЕРИ НАРОДА НЂМАЧКОГА И СЛАВЕНСКОГА. (Продужен',н.) Невћрноств и користо Л ГО б Л Љ врло I ипмћ радо Нћмци пребацуго и као пороке пришиваго , премда управо оии наимапши узрокв кљ томе имаго, Себичноств налазимо у свако време кодђ св1го народа : ерв управо треба да е свакји народЂ благородно себичант., т. е. у нћму треба да пре свега едаиљ братљ другога лгоби и подмаже, као што у породици добарт. брат-Б брата свога лгоби, и као што се отацЂ пре свега за свого челадв бриие; — само нека то небмва са увредомЂ права туђега! Нарочито су међу Славенима, да примћрљ наведемо, Чеси многократно заборавили сами за себе и за свого користв, и показали су свћту, да е нвима дана ркчБ света , и да го уме- « ду стално одржати, нежалећи никакве жертве; шта више необзирући се ни на нвима сами- ј ма грозеће опасности. Ние ли много крви ческе проливено, много имана на жертву принешено , много труда и посла поднешено на пр. у Италш, у Нћмачкои, уУгорскои, јоштб и у ПолЈзСИОи и другимЂ славенскииЂ землнма, често проти†свои снародника, за лгоба†и прјнт елвство, а именито на користв Нћмаца ? Нису ли тимђ многе несреће и многа зла на себе навукли отцеви наши ? А какву су барЂ зато награду искали, какву ли примили | икада за све те жертве ? — Да се прођемо догађаа изђ времена Болеслава II., Олдриха, кога е само мнћше воиводе полбскогђ Болеслава, да бм Чехе одђ пр1нтел1.ства, Нћмцима обћћанога , одвратитп валнло, тако страшно увредило;— да ћутимо о дћлима праотаца наши у време владанл Вратислава II., Владислава, Конрада, Снатоплука, Собћслава и др.; даи да само оио сиоменемо , што е нћмачк1и ћесарЂ ФридрикЂ II., кога е себи Премисалг. ОтакарЂ, кралв нашЂ тога имена првми, услугама своима опетЂ врло обвезао, самЂ у листу свомђ, благодарпости пуномЂ, одђ год. 1212 освћдоч!0: „Да онђ припознае изредне услуге, кое е народЂ ческГи одђ д а г. н м в р е м е н а

свагда царству нћмачкомЂ чин!о" и т д.*) А шта бн смо текЂ о узаимномЂ дћиству народа нашега подђ предводителвствомЂ нашега узвмшенога ђорђа Подћбрадскога на сусћдне землћ казати могли! ђорђе е као правми СлавенинЂ, родомЂ и духомЂ ЧехЂ, одпустјо изђ заточенГа МатГго Корвина, крала угорскога, са пристоииомЂ чесћу безЂ одлагана и безЂ свакогЂ одкупа , (кадЂ е оваи за крала нзабранЂ бмо) пре, него што е самЂ 1 оштђ на престолЂ кралћвеши сћо.**Ј И текЂ што а нападенја изђ Нћмачке на нћга навалвивагоћа одбЈо, већв е свого помоћх. обилпо пружао истнмђ државама , Н ћмачкоН и Угорскои, безЂ свакогЂ користолгоблн, кадЂ е годб сусћдима своима притећ^ могао свомђ прославлћномЂ на гласу мудросћу и строгомЂ праведносћу, или пакЂ гоначкомЂ храбросћу сво 10 мђ и свои Чаха. Коме на пр. ние познато, како е мало Фалило, да се међу ФридрикомЂ III., ћесаромЂ нћмачкимЂ, и Мат ^омЂ онммђ кралћмЂ угорскимЂ ратЂ роди , само зато , хпто ФридрикЂ круну угорску, у нћговимЂ рукама налазећу се, повратити ние хтћо. НашЂ ђорђе, бмвши за суд1К) позванЂ, ние 1и другч^е помирити могао, него да Угри Нћмцима 80,000 форинтш, или, као што други веле, 60,000 комада дуката у злату плате, на што су заиста обадве стране пристале. — Хоће ли Г. ПроФ. да му приповћдимо, како е оваи истми кралв ђорђе по^ланике аустр1аиске изђ Груднма натрагЂ кући повратш, кои су нћму аркихерцежство нудили , и како е онђ самЂ Аустр1анце, проти†цара и господара свогђ узбунћне и сазаклете, на мирЂ и дужноств нвиову снажно опоминао ? А опетЂ друг!и путЂ (год. 1463Ј како е онђ самЂ ћесара Алберта, одђ рођеногђ брата и собственнн поданика у Бечу непр '1НтелБСКИ обколћнога, силомђ ослободивши, сачувао и међу свима свађенима непрјнтелви*) Види Пслцелову ист. ческу. издан& 1 \ -то, год. 1817. стр. 118 части I. **) Нашт. ђорђе га в лпчио до границе угорске допратјо, до Стражанице у Морали , гд,и е, кадг га в великашима угорскима предавао, честно примш малвш, али добр оволбнми даракт. одђ педесетћ комада дуката (!), кои су му ови за знакт. благодарности н почитан!« поднели. —