Podunavka Beograd

759

ма, опетЂ за судпо изабранЂ, мирЂ повратити и утемеиБити умео ? — Таио исто е и у Баварскои и у сћвернои Нћмачкои на свакш начинђ и срећно за мирЂ и покои рад10, и свагда е готовђ бшо, да потиштеномЂ помоћв безкористну принесе. А како су му све ове услуге наплатили ? ИздаиствомЂ сви и са свјт страна, кано Угри тако и Нћмци, гаднммЂ издаиствомЂ! Сви оеи , не само што су га у иесрећи оставили , но шштб су се и сами издаиски проти†нћга сазаклели, и све страсти непр1нтеиа проти†нћга узбунили , а све то зашто? Изђ подлогђ користолгоблн и безчестне иенависти, као што то самв нћмачК1и историкЂ МенцелЂ припознае, немогавши себи иначе толику неблагодарностБ изаснити,') ДобродћтелногЂ ђорђа , кога ни у мудрости, ни у моћи и слави достићи уФали се нису, трудише се, безЂ свакогч. узргжа, уништити и нћговомђ пропасћу себе саме подићи и увеличати : одђ св1го Нћмаца еданЂ му е само старацЂ ђорђе одђ Хаимбурга вћран -б остао, нои е одђ св1го свои пр !ашнБи прјагела и савезника оставл ћнЂ 6 бш ; зарЂ е ђорђе ческ1И, кадЂ е овога одђ св110 гонћнога иодђ свое покровителвство примш, ерЂ е бмо много племенитш и великодушнш него да 6 бг на нћму освету за издаиство остале браће нћгове извршјо:, — и безЂ сваке погодбе пр1ателБски сђ нБиме поступао, себичанЂ и свирћпЂ бмо? А напроти†Матја КорвинЂ управо е за круномђ ческомЂ руку пруж10 , коа е праведно само ђорђеву, нћговога добротвора, главу украшавала. бдинши сусћдЂ нћговЂ, кои му е одпре исупарникЂ бмо, КазимирЂ, кралБ полбск1и , мудро се е посавћтовао, и великодушио одбацт круну, истина неправо нћму одђ Папе нуђену , и остао е Чесима вћранЂ пр1ателБ; по е у овомђ случаго бмо праведанЂ, ко ли сталанв, вћранЂ и добродћтелниЂ? Заиста само СлавенинЂ , и опетЂ СлавенинЂ ! *) Менцелг. викадЂ неназпва крала нашегт. ђорђа ипаче, него „благороднммЂ, доброд -ћтелнБШЂ ђорђеит.", а ћесара Фридрика Ш, „ленћнлп." и завдно са Матшм-ћ КорвиноиЂ угорскимт. „неблагодарнБЈмт.", остале пакт. тад ;иШ1 !'> ГН лј це „издаиничкима н нев&рнима." (Види п1;гову псторпо: @е[сђиђ(е &ес ©еШГсђсп стр. 443 н слЉд.)

А шта , кадЂ бм Г. ГЈроФ. 1' оштб и избиранћ Јхесара ићмачки споменути хтћли; едали се е и у нБима честностБ и безкористиостБ ићмачке др:каве показивала? Како дубоко стое тамошнБи избирателБи изподђ наши, иа пр. у време крала ђорђа , кои су — необзирући се ва неброена обћћанн туђинаца , и за престоломђ ческимЂ теагећи владаоца, год. 1458 изабрали ђорђа Подћбрадскога, безЂ сваки изванреднм обвезанн, снародника и землнка свогђ , у иманго сиромашногЂ , али у крћпостима и до| бродћтелБима тимђ богат1ега, и збогЂ свое честности и храбрости круне наидостоишега ! — У наши избиратела су истииабогЂ такођерЂ кадкадЂ страсти владале, али користолга| бл ћ башЂ никадЂ или весма редко. А ние ли » свака наша домаћа свађа и кавга башЂ у Нћмаца налазила у изобил1Н) рану, а често и ИЗВОрЂ СВОИ ? Свак1и незадоволБникЂ, ако само празнимЂ рукама ние дошао , нашао е тамо увћкЂ подпору, башЂ и проти†онм, кое е рид1ска држава или сама на престолЂ посадила, или барЂ авно за владаоце припознала: имамо тога прим ћ р еК на Олдриху , Боривого II., Сватоплуку, оба Бладислава, Собћславу II. и Бедриху, Вацславу III. и Премислу Отакару I.; само у 12 столећу! Сажалително смћшили смо се иа мћсту, I гди нћмачк1и списателБ гласовитому нашему Палацкому противослови, кои вели, да Славени у почетку нису иозмавали робство и робско иоданство. Сђ всликомђ сигурносћу, и моЈкемо рећи сђ нћкомЂ гордосћу ммсл10 га е опровргнути, наводећи само то, да се у уредби земалБскои Велеградскои (^ЛесПепбисд) и . N данасЂ 1оштв иалазе остатци нћкадашнћгЂ робства, кои нвно проти†насЂ свћдоче. - —- Али одкудБ зна нашЂ противникЂ , да су то башЂ остатци славенски, кадЂ ено самЂ опредћлћно потврђуе, „да е у тамошнБимЂ предћлима, !| не само езмкЂ изкоренћнЂ, него да су и нрави и обичаи , рћчго са†духЂ славенства са|! свимћ иЗтреблћнЂ ? " Каква е то дослћдност&» Ј и логика ! 6 ли то безпристрасна изкреностБ, 1 К010МЂ списателБ све оно, што е добро и по-