Podunavka Beograd

ц-и,' ," МАТЕРНБ1И 63ИКЂ. (слоб. прев. сћ н!ш.) ,Л'ћпше твои ми гласакт. звонн, нег' славун пћсмице, Лћпше него родителБма првБ1н говорг дћчице, О езиче, сладка пћсио, што т' до гроба пћва свакт., Твон се сладк!« одзивт. диже у надгробнвш свћтлвш зракт.! „Тебе цћнимт., тебе лгобимт., теб'ћу бранит' навћкт.н, Златнвш санакт. изгуби'ћу, зав-ћтт. старБш, добра сва, Само теб' ћу чуват' мнлбш , нећу т' дати нипошто, Ни за свЉтлу цара круну, ни за благо свћта сво. „Тб1 ми прати, друже ми.ши, навћкЂ стазе живота, Твои гди гласакт. зазвони ми, цвћта маа дивота; Гди теб' не'ма, вене ружа, блћдн ведрогт. штра зракЂ И покрива у прсима сладко чувство ноћи мракт.." Так' у нашемЂ отечеству громко велн гордт. Мађарт., Тако Славенљ грми, езикЂ да - и нанвБпиш неба дарт.. Изт. сна дугогљ дигоше се оба лћпа племена На бои ватрент., латише се штита, мача пламена. О, да лћпа позоришта, гди гонацБ! првБш путЋ Збогљ себе се оружаго, своши срећи крче путЂ ! Осћћаите цћну вашу ! И у борбн ако та Сђ вама буде, вашЂ у согозт. ступи'ћ' сила Болам. У Бћограду. ђорђе Малетићг.

НАПРЕДОВАНЂ ИСТ0Р16 СВЂТА И У НБОИ ДУХА. (Продужев : .в.) Назвали смо перјодљ друпи першдомх> усвћсћаванн и долазена духа кђ подпунои свћсти. Перјодт. оваи, имагоћи за избранце свое

народе: грчши, римск1и, а наипосле романске и германске, већ?. е окончан-в , ерЂ духт. е свое 6 б1тности (разумности , слободе) већ-в подпуно свћсћенЂ. Али мувство и свћстБ или знанћ себе самога, неизпразнгого духа, него кђ цћлости нћговои принадлеиги правобмтна вола, врхЂ духа, волл упредметнћна, или чииђ. З овемо волго врхомЂ духа, ерЂ у волђи затворено е чувство и мишлћнћ, ерЂ ништа неможешЂ мб1слити , што небБ1 бмло на тебе , на твое чувство некако дћиствовало; нишга пакЂ нећешЂ, и хтћти неможешЂ, што небм бмло ма и наиповршн1е , што небм ммсао твоа понлла и што небм нго интерессирало ; ништа пакЂ нечинишЂ, о чему ниси промислјо , што ниси хтћо, макарЂ да 6 б 1 ти вола твон, не то6 омђ, него другимЂ дана бмла, макарЂ да бм дакле бмла само Формална , у Форми волћ, а не у дћиствителности или истинитости нћнои. ДухЂ, као што смо већЂ рекли, познао е бмтноств, правду свого , него остаанћ кодђ самога знанн бмтности ('разумности, слободе) свое, есте духу сасвимЂ и наивећма одпорно, духа недостоино, и, што е главно, немогуће. ВећЂ у чувственомЂ желћнго нечега хоћешЂ желћнми предметЂ себи да освоишђ , т. е. нећешЂ да допустишЂ то , да бм предметЂ бмо самЂ за себе, кака†онђ, несвћстнми, и бмти неможе, и само да се види да е самЂ за себе; пего ћешЂ га кђ себи потегнути, са собомЂ споити и учинити, да онђ зависи одђ тебе. У теженго духовномЂ н. пр. за поразумлћнћмЂ , постиженћмЂ нечега , желишђ , да бм оно, за чиме тежишЂ, теби тако