Podunavka Beograd

ПЂСНИКЂ ТАИНО ПРОСЛ АВЛЂНО И. (Газела) ЖелншЋ оногт. знатн, кон тн славн ликт., Уарокт. што му кратн, своВ тн казат' лнкт.. Узрокт. мон драга — самт. му пезна трага ; Доета грудв му пати, твон видћвши лик -ћ, ПоредЋ твога дома, обчаранљ сирома Твон се пћвацт. клати — твои да гледи ликт.! Стрепи, вреба, стои, неће л' очи твои ПогледЋ ономг дати, кои ти слави лнк-в. ТадЋ одт. свое иде иесиотрент. Армнде, Да у пксми свати дока н Ф .знић ликђ. П11сме онда меће — сиога срца цвеће Гди ТБ1 ндешЂ спатн, да му санишЋ ликђ. Пмтаи твое груди, по Нћим' онда судн Ак' му лгобавв цнати, знатћешЋ пћвца ликћ. А. А.

НАПРЕДОВАНБ ИСТ0Р16 СВЂТА И У НБОИ ДУХА. (Конацт.) Народћ славкнсш'и скопчава или побћђуе одпоре, т. е. онт. е одт. обоега господарт.: ботвности, мира , лгобезности; веселости , жалостногв заронћнн; труда ; радостне , невине забаве , и т. д.; и овимћ самшмт. доказуе , да е самт. себи господарт., кои собомљ, а тако и другима владати уие. Нћгово обћћанћ е велнко, макарт. ко шта говор10, и колико се противђ тога ставлао, и онт> обћћанго овоме занста задоста учинитће. Бмтће то вћкт., за коимћ в тисуће побоЈКнм срдаца уздисало, вЉкт., коега горуће желћн!. дотакнуло се многи, чи-

стш, штропотомт. свћта уморенв1 душа , тако, као што дуго мрни застртогт. сунца зраци дотичу врхове шума помраченм , продревши наеданпутт. пзт. густе таме облака. На в 1. кђ оваи цилит тамна слутена у приповћдкама и баснама народа славенскогт. и представланћ златнБ1 дана; на вћкт. оваи наиграваш неусилна веселоств, сладка туга и доброта душе, налазећа се у пћснама народа нашегт., тихо и гоначки орећима се одђ мора до мора, одт. планина до плапина. Слутенћ нћгово достоино е одушевл1.1Пн пророкугоћегт. Коллара, достоино сваке надахнуте харфе. — Немоимо никако ммслити, да бм народт. славенск1и бмо дозрћо већт. за уведенћ свога вћка; 10ШТБ ние, мора се онт. много шштв увћшбавати, у свему нравоме и доброме узрасћивати; после дуги шштб времена само собомт. савршено упр^влнти се научити. Него има народт. славенск1и обћћанми вћкт. оваи, т. е. има онт. све способности за оваи вћкт. , кое ! О штб разв1ене. усавршене бмти мораго, да бм народт. нашт. бмо у истинитости тога , што е самт. по себи , а исторш подае му вћкт. оваи кт> реализирашо. И кои радимо у крилу нћговомт. вћрио и разумно, радимо за долазећји вћкт. велик1и, и стоимо у служби божественогт. Христ1ннства. Овде е полћ превелико, полћ снаге и гонаштва. Нећемо додуше мм сада живећи, нити близки потомци вћкЂ оваи дозкивити, али Славент. духа племенита 'задоволннљ е, сасвимт. усрећенљ знанћмт. труда за дћло велико, добро 4 спасително ; задоволинљ е тако кодт. поммшлћна на вћкт., за кои е рад1*о, као