Podunavka Beograd

189

што е бмо светммт. задоволБСтвом-Б проиикнутт> Моисеи , погледавши сг> планиле Оребх> на землго народа своега , кои да бм се тамо повратјо, бмло е трудио теЈкенћ цћлога јкивота нћговогЂ, а" кодђ погледа сигуранЂ е 6 бш , да ће се изпунити едино теженћ зкића нћгова, и да ће избрагљ народЂ ступити у землго обћћану, у землго свету ! — Неће вћкЂ оваи заиста доћи безЂ грознм боева и бура, тимђ већи, у колико е већш онђ самЂ, ерЂ правда, чимђ проницателн1н еств , у толико више мора се борити са запрекама и одпорима, ставлнгоћима се нбои , кадЂ ова виде пропаств свого. Тако Христ1лнство, изрекавши наидублго, в!>чну правду, ударило е о грозне стћне, ерЂ е заповћдило тћло и чувственостБ подвргнути духу, коа, видећи опасноств и слутеЈни поразЂ свои , изишла е проти†учена новога у Форми боева, погапина, изишла е проти†господована духа, Христ1анства. Неће такођерЂ другчхе бшти са вћкомЂ славенскимЂ, кои, као праведанЂ и д о б а р ђ , раздрагкитће проти†себе разуздане страсти, мнћнја и таштине, кое досада народима угађаго, и ови споитће се, и ставши сагожено у редЂ протн†вћка славенскога, бои ће водити у наивећои очанностн, знагоћи да се ради о коначномЂ ибипомђ бшћу. Изићи ће на меиданЂ про ги†вћка славенскога нарочито саданЂ^и свћтоисторшскји народЂ,' о комђ се могне рећи , да свуда , ако не моћу, а оно свошмђ изображеносћу, зпанствомђ , наукомЂ, езјјкомђ, надЂ свћтомЂ влада. Радптће се о овомб нћговомЂ владанш и о свему, што сђ НБИме скопчано есте ; и бБ1тће бои лготбш ; али вћкЂ обћћанБЈи скупитће подђ бараке свое иеброене бокЈвнике, иаиврелП !мђ заносомђ запламћене , кои неће знати уступати, али ће падати иа повелћнћ нћгово. И изићи ће изђ Л10ТБ1 овм боева вћкЂ иашЂ , као што е изђ бон разкомаданБ! живалн изишла земли, планинама овћнчана, моремЂ опасапа, рћкама узорапа , зорама обасдвана, сунцемЂ освћтлнвана, вћтрима лголина ; и разложитће па пбои себи обмталиште радоств и Јтћха. Бмо е свћтЂ Хелленскји лћцЂ , живившш у мирномЂ с-углас1го сђ природомЂ, бмтће нашЂ лћпми.

нраведнми, добрБ1 и, Битће у нћму заиосЂ чувства, МБ1сао у правди свон)н, вола творителБка чинова богобонзлвивм и добрм. Ммсао нћмачка хтћла е да се одкине одђ природе, а духЂ нћмачкш хтћо се е сасвимЂ нћ одрећи (у монашеству, уираво романско-германскоме свћту принадлежећемЂ ; у ФилосоФшма нћмачкимђ чисто идеалнимЂЈ, али то е абстракцја, неправда. У свћ.ту славенскомЂ, у природу тако залгоблћномЂ , в&стати ће то успосређено , усвћсћено , што е у свћту ХелленскомЂ 6 б 1 ло непосредно, ненуђено, доброволБно. Владати ће у нћму духЂ свћстнми, кои ће пронићи природу и сваку прирођеностБ, и шо себи присвоити , грлитиће се сђ нБОме свћстпо, и тћшити се у нбои, као разумна мати у своме дћтету.— ПоредЂ свега тога царствовати ће у вћку нашемЂ трудЂ, кои се пристои и иужданЂ в духу, као јпто е царствовао кодђ Римлнна трудЂ напрежнми, натезавнми, а кодђ Германа марлБивБш, трудЂ духовнми. У нашемЂ вћку мора се онђ споити , и бвггће извршиванЂ крћпосћу (УПЧив), равномЂ римскои, кодђ насЂ истипа другимЂ начиномЂ, али исте бмтности. — Налазе се тежена проти†величине вћка овога и кодђ поединБ! стабла славенски, хотећи се поставити у неку индивидуалну, малешну и слабу цћлоств, него бмт- , ће разпршена, као ићна вћтромЂ. Покраи царовонн духа немогу обстати дћла земска. Оваи недопиру очима Нћмци, као што се за границама нбиногђ обзора лвла. Нико између нби ние досада 6 б 10 СимеонЂ, него они гледе уплашепи па долазећји повбш , нБима ненознагми, и непонатнБ1и вћкЂ , као на чаровпе палате, само Славенима приступне. И естп! само ови имаго прутЂ, кои отвора палате те, ^ кое ако Богђ да скоро бвггће свима наппша отворене! препео ђ. 3.

КНБИЖЕВН Л И 3 В Ђ С Т I П. А' 8гегћ гвирапок , к1га1уок ев сгагок Репге! 1г1а 1л1сиепћаећег 1апоч. (XXIII гег пуошаНаЈј