Podunavka Beograd

МАРКО И ДРАГОИЛА.

ДРАГОИЛА. Гле, ено га, ступа дома натрагт., Вражшмп крвлш и зпобмг орошент., Кт. то,«е прахом -Б боиштнмки. покрнвент.! Тако л1.т. јоии. ннкадт. Марко иебм! Так' му ннкад -Б !ошт. иекреса око! Оди, Марко, оди у крило мон, Одпочинн у н1шу одт. зноа! Оди, драгш, н дан драгн тво!ои Мачт. крвавмн н заставу боину, И почиван овдн у крнлу мскодгб, На срдашцу твое вр.де лк>бе : Да ти знон ст» гоначкогЋ чела твога, А крвБ вражш ст. латнна обрнше. —• Нуто, нуто, сладшн, как' ти руино Одт. утруда тежкогт. горн лнце ! Марко, Марко, шшђ те никадт. така Твон вндла Драгонла н!е, Вашт. ни онда, прићш путљ када си У дубрави дебелога лада Чернопутномт., но витежкомт. твошмт. Десннцомт. ма прнтиснуо руку, И безсмртноств тимћ твонме чниомт, На теб' драгш, кадт. самћ прим4тила, Кок) сад-1. си д-ћломт, потврд!о! Садт. сродннцн по свемт. б-ћломт. св4ту 1'азгласите мога Марка славу! Нав-кстнте нашемт. роду драгомт., Да садт, Муса Арбанасу нднбјн Осрамоћент. н погрђент. стоиј, А мон Марко да е безсмртнш. М А Р К О. Шта то бунцашБ ко нза сна, мила, Зарљ 10Ш1» незнаш -Б, да е небо ст> намн ?

А сћ ким' небо, може л' ко прот-Б НБНиа? ЗаманБ злоба ралћ свое отвара, И отровну изт. нби ватру прска; Замант. црнн наше свћтло име, Кадт. намт. нншта наудит' немон;е; Замант. злобннкт. протт. намн се креће, Када таштш зракт. тнмб само бје. ■Тако, мила Драгонло мон, Небо ми 6 надбит' га помогло, Ког' еднно а оруђе 6 б ! н . Д Р А Г О И Л А. Знамт. н, драг1и, да безт. вол-ћ боа;-ћ Нн власт. сб главе човеку неспада ; Но башт. зато, што тебе за свое Оруђе е нзабрало небо, Поносна самБ н днчимт. се тобомт.. Зато Марко, допусти ми саде, Да ти одт. власш лаворику сплетемт«, И нбомћ главу твош овћнчамљ врлу, Да се крозч. сва сачува времена Успомена твогт. славногт. нмена: Да си клетогЂ побћд^о врага Т б 1 нашега рода днчна, славна! СтћпанБ МарановићЂ.

КРИТИЧЕСКШ ПРЕГЛЕДЂ СТИХОТВОРНБ1 НРОИЗВОДА Г. ВУКАШИНА РАДИШИћА. *)

Ни една, међЂ свнма струкаиа ннБижества нашегт,, Н1е тако забачена и у сиабон цћни, као стихотворства. Ово, мћсто да образоване лнзде

*) Оваи саставакБ већЂ одт. дуже времена лежи кодт. иаст., но збогт. множнне предмета нисмо га логли до сада саобштитн. У ч р е д н и к ћ.