Podunavka Beograd

одушевдлва и нао невидимо боигество сх, нвк-ине л1шшега св>.та на срце и дунгу нашу д1,Иствуе, нодђ наст> д1.цн на забапу сдужн. () Д7 , туда бмва, да иоде образовант, човенЋ н чнстога имагоћи вкуса, кадт, у ннвизи каквои до стихова дође, дадмокрвно нсте предази. неудостонвагоћи 5и ни мимогредногт. прегдеда свогт,. [Г^н само несташна нгра силе уображепл свош вдаДУ показуе, н гди су само празне р!.чн, безт. смБ10да, безт. предпоставдћне ц1.ли, безт. икаквога реда н свезе у стихове дотерапе, нн друпн тоди образованми човект. никакве ране за себе ненадази. Онаи храмт., у комђ бм требало, Д а се раздвоене силе наше •— чувствене и душевне — надмоћјемт. вмспреногЂ чувства саединеи душа наша по лћствици пламенои кђ неизслћдимои красотн и првобмтномЂ извору свега лћпогђ и доброгЂ узвмси, онан намЂ силе већма раздван, у грапице худе чувственостн повраћа, и сђ тимђ праведно душу и ерце наше одђ себе одвраћа. ЗбогЂ тога, што се кодђ насЂ погрћшно ммслн. да стихотворацЂ н безт, науке постае, и да се истмн у изражавашо чуветва свои никаквм правниа придржавати нетреба, почемЂ му сама чувства нКгова за правидо слугке, понижена е у толико лћпа ова вештина, да ће научене гдаве доста труда и знон поднети, д^жђ е на достоину нКну точку поставе. Коднко е нстина, да се дарт, стихотворства сђ човекомЂ рађа, и да безт. овога спа наука и сува правила ннсу у станго кога стикотворцемЂ учннити. толико е истина и то, да еданЂ само дарЂ стнхотворства, безЂ нуждно; ђ зпанн, чиста одЂпре^разсудака срца и углађеногЂ вкуса, ннкаква кодђ наел, и нигда пожедћна успћха нечинн. Само онаи, кога е срећно света ирирода на чнстимђ грудма своимђ , сдободна од Ђ свакогЂ утицана вештнномЂ претвореногЂ св1 .та задрн.ала, когђ глава са срцемт, у наитешнћмЂ саглас |'го стои, само онаи велнмЂ никакве науке непотребуе: таи некЂ слободно сђ престола новиности свое пћва, што га чисто и непокварено чувство учн; нћгова е волн вћчнвш законт, и правило неизмћннмо за савЂ родЂ човеческји. Но прошла су оиа времена, кадЂ су лгодн, подобно беззазлеиои дћци, на грудма матере свое природе санЂ боравили, кздђ су \н чувства по обштемЂ, природномЂ закону нуждности руководила; прошла су опа времена, кадЂ су стихотворци, еднммђ само духомЂ пркродне невиности свое жарЂ светм чувствованн, као електрическу ватру. у срца ееои подобнм, невинм слушаоца улнва-

лн. *) Садт. су вромеиа човечностн. Ст> разбуђенммђ чувствомЂ самога себе, свое унутрашнћ слободе и цћне, попео се разумЂ на престодт, човечје владе. **) Природну нужностг. замћнуше: и а у к а и вештине, Какво чудо што бурна рћка промћна свћтски и стихотворца, овогђ дгобнмца природе, изђ китнастм гаева бдажене д1.иствителности у долину изопачене наравн и горкогЂ искуства одвуче? СадЂ се већг> више неможе натрагЂ : путЂ е кђ иовратку у дћтинство за навћкЂ пресКченЂ, мора се напредЂ корачати, па ил' пасти у пучину мрака и заблуђепн, ид' се помоћу вештине и науке новм добавити лћствица, кое ће насЂ у дћшши свћтЂ подићи. Простота прнроде садЂ наст, већт, сама по себи задоволЈБИти неможе; у борби отврднуто срце наше 3 1 већимЂ трјумФОМЂ тежи, за нравственосћу, за идеаломЂ. Тежен-к ово у нама побудипги , подранкити, на моћнилг кргглма фантаз1е и силе уображенл у ве ,\]уш1 идеала се^тг, подићи насг , и тилсг нарушену у нама свету харл!0нг]о лоератити , ц^лг, е саданЖгг стихотворца. Душа нћгова, облагорођена свћтомЂ истине н науке, упозната са правммЂ, вмсокимђ опредТ.лћнћмЂ човека, кое се у светомЂ сагдаС110 ума и ерца састои, а наншавшн на саме противности у дћнствителности, светммЂ жаромЂ подиже се у свћтове л Т .погђ саглас^л. тамо, гди умЂ природу, а природа умЂ дружевно подпомаже, гди нћжно срца чЈ ^вствован 1> 1Пе глави непознаго, нит' се иеизгладими праве природе закони презиру, гди срце, светочЂ внушенго природе слћдугоћи, неодриче почитанћ и послушноств строго владагоћн закона ума. Не внше у д1.иствителности, у идеама тражи онђ човека, пе оногђ , кои намЂ се у свакидашнћмЂ животу, но у свомћ савршенству показуе. Сђ такве вмсине слази, преобра;кент, као неко вмше су-

*) Видн Шн.мера Л&ег 1ШЈ»е ипђ ГепеГшеп^оГГГсОе 01сђ* Гипдсп. **) 05еГгет&е4 е§ апГ^пдПсђ, јепеб доЈбепе ЗсНа11ег ипГесЗ © е Гсђ I е сђ (3, гсе1сђе§ ггпг ипб 111 ђег пт(е(1еп (ЕпЈГеспипд ђег ЗиГипГ( ћепГеп тЛјТеп, хт ШГесг(ђит , ш ђхе ЗЗесдапдепђеЈГ, оегГед! тигбе. 2Шст е§ егдјеб! ПФ ђа(6, 6а(з ЕнеГеЗ доГ&спе ЗеИаУ (ег Гсђг иегГсГде&еп 1(1 роп 5ет ипГпдеп. 3« јепет јр ђсг ?ШепГсђ оо(1 Јсхсће ипб схп ©апЈеб, ше!1 Гехпе нгГргбпдГхфе 5?а1иг посђ :п ГеЈие ЗђеЈГе зсгГхеГ, ит Г јс Г ) $и еп (1 '.исГе (п ; јп ђ:еГет ђа( &ег ЗЛепГсГ) Гехпс ђе1( ииђ 91иђе ние&ег егђа[(еп; шеГГ ег Ме ђосГ)(1е @(и1Те ГеЈпег (ГиКиг егГиед, ђа( ег ђхе @ађе &ег 9?а= 1иг 1П (ен! гсођГесгаосђепеЗ (ЈЈдепЈђит иестапбеГЈ. ©Је ГхеђГЈсђеп ЖЈеГеи сЈпес ГФбГесГхсђен (ЈгпГаГ^ Г''пб бег '21$ бес ИпГсђиГб, пш! ба &хе ГсГ)иттесп&е 93еспипГ( ћеп ГитНфеп ЗЛспГсђеп посГ) Ји ГеЈпеп Га(1есђаГ(еп ЗЗсдЈесђеп оесГнђс!: ђа(. ШЗхс тГ1(Геп б хе Ге ипГесе 11 иГсГ;иI& »есПегсп, ит ехпе ђођеге зи ессЈедеи. ЗБ о 1(та п п.