Podunavka Beograd

Лгобавћ нЉна докћ му е у тами, И да може нн» познават' крозом-в, И нЉне се нагледат' лћпоте, Ал' у мБ1сли текг да му е лћпа, А у срцу да осћћа н;аре. Име нг,оизи ИдеалБ е дато. Све дивоте и дражести неба Немогу се н-ћномт. сравнат' створу, У тренутку краи му сваке среће, Ал' 10н равне ту на землви нема, З г тренутку бон;'ш и земско О нђ осћћа у сливенго благо; Кадт« разстанка настану му часи, Тужнвшт. срцемт. остаилп е плачант,, Ал' у сами она н^ћга тражи, У наручн сама му се баца: -—• „О Венеро ! милостива Бого! Зашт' у смртномт. неподари тћлу Твомт. лмбимцу ту лћпоту у частБ. Чуи! за смртне ние дарт, одт> плода Те вБ1соке божествене лћпе." Петт. е дуги у тон лгобвн лћта МладБш Ранко проводјо срећант., О нђ е лнру загрлнво често И тект, редко дао чути гласа. Садт. у тами сћдећи подт. липомт. Заче свош наими.то пћсму: „Лгоби родт. свои пређе свег' на свћту; Ал' да т' ние то тект. една мбшо: Лгобн лћпо у младости цв4ту, Ст, лћпммт, добро докгодб будешт. дисо." То свршнвшн дугу свали губу, Ст> едног' плећа баца е на друго, И дншући небу взорт. унн.ши Спази да се нешто живо миче; „Влиже! Ко е ? ! " —• „То е твои Милка," И полети нћму шнрећ' руке; Онт» ладнокрвт. узе далћ пћват': „Што е туђе, немон назват' твое, И на вћки нект. те залуд-Б тражи. Чуи, о Милко ! шта ти жнце пого, Све су т' р-ћчи суета и лажи." На то Ранко устане и оде. Сутра нађу изподт. исте липе, Гди е лгобавћ хтћла мј г поднети, Разканну мртву лежат' Милку. За нбом ' горке точн Ранко сузе; Идеалу „Мнлка" дагоћ' име, Грозне смрти нзчекива часе. У Н. Саду. К. С. ПоповикЂ.

| КРИТИЧЕСК1И ПРЕГЈЕДЂ СТИХОТВОРНБ1 ИР0ИЗВ0ДА Г. ВУКАШИИА ' РАДИШИћА. (Продуженн; изт. 5.) СадЂ да се вратимо описанои непогоди морскои Г. Радипшћа. О писђ оваи само е две цћ| лн имати могао, или непогоду као сташну и велику ону опасностћ представити намЂ, у К010И се сачинителБ налаз10, и тимђ побудити у нама симпатетическо чувство, или страоту ону на ползу Б ож 16 гђ величества и славе употребити. Г. РадишићЂ избрао е себи лрву, покушавао е ј т. е. страоту ону непогоде и нћна на лицама ]ј полвлћна слћдства описати, но тако мртвммЂ I болма и тако слабомЂ вештиномЂ, да читателв I на ту мБ1сао пасти мора, да му е овако вмспреј нши предметЈЈ сувмше маловажнБ1МЂ се показао, и да га е само као мимогредЂ споменуо. I Сила симпатетически чувства, коа намЂ у поавама страа и ужаса смесомЂ радости и страа или жалости срце изпуннва, при првомЂ угледу описанм оваквБ! полва подиже намЂ лгобопнтствомђ и особитммЂ предчувствованћмЂ груди. ; Какво чудо, што намЂ се срце, приликомЂ осу! ећеногЂ оваквогЂ лк»бопБ1тства и особитогЂ очекиванл, сђ негодованћмЂ одђ поете одвраћа? Тако е сђ предстоећомЂ буромЂ Г. Радишића. У очекнванш чрезвБЈчаиногЂ и страшногЂ, налазимо сакатми породЂ силе уображенл, и двоум!е насЂ обизима, да ли ћемо се оваквои накази сменти или е сажалћвати. НечудимЂ се, што е у описиванш страа на броду налазећи се лица погр1.ино, будући е у томђ необходимо нуждно знанТ, човеческе природе, значћ, у каквнмЂ се сполншнммђ знацБтма чувства човека показуш, кош Г. В. РадишићЂ ше можда прилике имао штудираги, но чудимЂ се. што му се сила уобрагкенн, у другимЂ маловажнглмЂ приликама \ сувБшге дћнтелна и жива, овде са свимђ мртва показала. Страота бурно узколебаногЂ мора. ! силнми шумЂ беснећи вћтрова, и груванћ таласа ужасио подигнутБЈ, претећи намЂ свакогЂ | тренутка, да насЂ у разгворенои мрачнои про' пасти поклопе, — ова велимЂ страота ево како | е описана: ј „10че бродт, намт, Одт, нћга стешнћн-Б, челомт, му кланно, Да а;ертвомЂ нћга не справи Нептуну, Комт, царсто ево црно море Киптн жертвенцмма краснБ »м *Б, гоиибшт,.