Podunavka Beograd

НЂКЕ ПРИМЂТБЕ ДРА. М. I. С. У ПУТОВАНН) ИЗЂ БЕОГРАДА ПРЕКО КРАГУ6ВЦА У СРЕЗБ ЛЕВАЧКШ. (Настапл1п)о.) Овде пренођјш -б, и сутра дант. кадт. устанемЂ , примћтимЂ , да е се н овде вмше кућа | сђ ћерамидомЂ покрнвенм изградило. Чумићанима на особиту честв и похвалу служи , што ј велика поагертвоваши на зиданЕ цркве сђ ку- ! ломђ мине. — Одавде ме почне киша пратити, кон е 10штЂ преко ноћв ударила, и башт> до Крагуевца допрати ме. На путу овомђ , кадЂ : низђ ган кђ Петровцу будемЂ, угледамЂ више цигански чергји, кое ми да повода, о овомђ номадическомЂ народу мшслити н говорити. Ци- ј гани, номадизирагоћи, донели су оваи обичаи Јоштђ изђ Аз1е и никако га нису ни до данасЂ побаци.ш, будући да имђ се никаква препрека у томе, као по другимЂ цивилизиранимЂ европеискимЂ драЈаваиа, нечини. Они се у Србш деле на Гурбете и Лингуре*) или Цамбасе и Коритаре. Први нмаго черге (обично нзђ Коз1ине начин 1>на матерЈа, одђ кое тако чергу устрое, да, кадЂ се на моткама разпне, колибу неку сачини), кое собомЂ носе и гди годђ дођу, изђ нби себи кућу начине. Ове обично блнзу градова (чарш1н нли вароши) разапшпо , будући да они наирад1е са конлима тргуго, т. е. промену чине, н нзђ руку у руку препродаго. Лингури немаго чергш, но гди у планину дођу, да коекакову посуђу, као: корита, кашике, заструге, вретена и т. д. граде, начокере какву годђ колибицу, да се одђ времена сакритн могу. И жене шмђ поман;у радити, но оне обично иду по се- | лима, те посуђе за брашно, пиће , старо одТ.ло н т. д. меннго. А бабе и врачати знаду, кадЂ шмђ ко шта даде, младе пакЂ играти. Гурбетн су дружевнји него Лингурн. У Крагуевцу кодг. з. и с. пребудемЂ 2. дана , гди Вмс. Г. К и Р. посТ.тимђ , одђ кои ме првши и ручка удостои. — КрагуевацЂ при- ; мћтимЂ, да е се повеличао и полепшао, а грађане, да у надежди добробмтноети живе. — •Одавде анемЂ конн и узЂ реку ЛГдралицу, у коти млого кречногЂ камена нма, похитимђ кђ премиломЂ ми рођенн мћсту Рековцу.

*) Иие Лннгура суднмт. да одт. латинско речи дрво" допазн, врт> оси копкакове стварн на* дрвета грце.

Овде сђ родбиномЂ обкруженЂ проведемч, четири дана, и ђурђевЂ -данЂ, као свое крстно име, сђ браћомЂ прославимЂ, Неупуштагоћи се у церемошллно описиванТ, прославллгоћи светителн, желимЂ само у смотрешо народне еко* ном1б нли прибавоштеденл неколико речји проговоритн. Кодђ наши е селнка у обичаго свов домаће патроне или заштитителћ три дана славитн.*) Првши данЂ или онаи дзнђ , на комђ се светителв догоди, славити, бмва изђ неке побошности и дружевности, и треба да се кодђ народа оваи обичаи храни. Но остала два дана, само да прилике пити а нерадити имаду, уобичаени су. Да овде не узмемЂ, што еданЂ другомЂ толико поеде н поше , да бм се цела она кућа, кон е сланила, наиманћ трн мћсеца мрсити и поитн могла, него да само надницу, кого народЂ у смотрешо овога за едну годину нзгуби , прорачунимо, па ћемо се текЂ онда о штети, изђ овога обичан произилазећо?!, увћрити, чегг ради овде слћдугоће за примћрЂ ставлнмЂ : Као што е познато, да свака кућа у Србш нма свогђ заштитителл, когђ еданпутЂ у години дана (изззкмагоћи прекађиванћ) слави, и то неслави се оваи само онаи данЂ, на комђ се е светителв догодт, него јоштђ два работпа дана. По овоме дакле свакш за радЂ способанЂ човекЂ у Срб|и (нзузимагоћн грађане) два дана преко године изгуби, н тако кадЂ умножимо сђ два цело за радЂ способно лгодство. кое н за примћрЂ 400,000 узимамЂ, то ће изићи 800.000 изгублћнм надница. Но ово Ј оштђ гне доста, ерЂ ово.шко бм се само онда изгубило, кадЂ бм цела СрбЈл едногЂ патрона у еданљ

*) Однуда в се и одт, когт, времсна кодт> нашегт, парод«, патроне кућевне славитн, уобнчаило, вредно бв1 бмло нспитатн н дознатн. Л судимт. да е се ст> Христ1ннствои1> увело, и то тако, да е цело едно село , а н пред&лк еД' ногт> патрона славјо, као што се н данаск н. п. Спасовт, дант> илн другш канавт> празникт,, носеп!;мт> крста, славл &нЗјмт, црквен држанћмт, богомо.ш, прославлп ; но доцн1в, кадт> су народт> обстолтелства изт> патр "1архални обштествт покренула, по разлнчннмт, пред1>лима расслла н едне лшде ст> другнма помешала, опоминшКн се онога обштинскогт, светителн, почеле су га единствене фз * мнл1е славити, н тако обштннски патронн постану единетвенм Фами .пл. Ово доста потврђава н онаи обнчан Ј народа, што се свн, вдиогЂ светителл славећи , рођацим а назнваго. Шта више н за греоту држе , кадљ кои своК> рођаку, овимч, путемЂ орођену, за жену узме, ков дока* зув да су не само некадт, у вднон обштннн жнвнлн, нег» да су н свн сроднн. — ђурђевчани се свн, па ма гД" б&ин, ТопЈвчанаиа називато. —• —