Podunavka Beograd

ТУГА 3 Л ОТЕЧЕСТВОМЂ. Горко мн 6 бв1ЛО с' раставнтн С ђ тобом -б, землБО, што сн ме родила, Славу твојо бћдант. негледати Спнну данаст., кок> сн добмла. Овде одћ теб' премнла уда гћнг, Што т' веселе пћсме садт. нечуем*, У жилости за тобомт, погружент. Дан(о, ноћу душомт., чун, болуемт«. Веселе тн с' сва садт. дћца вћрна На твомт. крнлу, нзбавлћна манко! Сад 'б облака, на твомб нобу церна Нима, сунце с!а твое нрко. Свн ти сложно на олтарт. приносе Драгу жергву, о землво премнла! Славу твого на Париаст. узносе Вћрнн сбши , кое си роднла. Там' по твоме тавнош. лугу дћва По лнвади, шумици зеленои, Са радосћу, усхићена, пћва, Гласт. 10и звони по горици чарнои. Изподт, неба ам' твога удалћн -б, Те радосгн само с' н лншавам -б, Међ 'б народомт. туђнмт. заборавлћнт., За утћху ахт.! сузе пролнвамт.. Дал' е небо тако одреднло, Да ме еунце грее туђегБ рода, ПренесрећнБШЂ мене учинило, Изподт. цћла небеснога свода.. —. Т б 1 зеФнру послушаи ме ма.илм, З смлби онои, што се там' плаветнв, Гдн су с' тигрн све до к»че клали, А данаст. се слави дант. пресретнни; ЗемлБН поздравт. мои одне.си онон, Да се СБша .опомене свога, У веселго н радоетн своши Неш се сћти и мене бћднога, у ,- , А. Д е с ц м и р о и и ћ %*;-, , ; Л

КРАТК0ПИСНБ1И ПРАВОПИСЂ У ИИСМУ КИРИЛСКОМЂ. (Продуженјв.)

III. Што се тиче прве части , у кгнои бм свакш Славанинт. увидити моро шкоду изђ оаздора у писиу произиазећу : за ту овде друге доназн наводити немам -б мћста ии времена. Саио онога, кон се о истнни те шкоде освћдочити жели. молим -ћ, нека изволи уп!.1татн Салвлнина, кои е пмао прнлику познати нстину мога потврђивани друл .енћмЂ са Славнннма , и некЂ самљ у кнБИЈкевнћш зкивотђ иде н иазлг.иво све разсматра. Ако има уши, да чути, и очи да видитн иоже : он% ће хилнду путји изкуствомЂ своимг. опазити . колнка шкода изт> двостручногт> писма произтиче. НаиирКпчји примћрљ речене шкоде еств едно у наиновјб време изишавше, кирилскимт. писмеинма печатано дћло за простт. народЂ, подт. именомт.: „Златотворно село," међу кокга 1500 предброителвима едва се 50 латинскнмђ словнма пишући Славана налази. Тако двострука писмеиа препречуго узаимноств гозкнославенску!!! Што се друге и трећс части нашега задатка тиче, ту ће свакш азбукОм-в пушућји Славннинђ упмтатн : у чему треба разкол1>н|е препречити . и у чему е могуће безт> теготе приблнжити се ? Да на то одговоримо, валл погледати на правописЂ ти Славана и нћгове проићне, што слћдуе. ' I IV. Право имаго Славлни, латинска писмен« /, уцштреб.гдвагоћи, кздђ се туже, да у кирил>ском1> иисму ћашкасто „р, р« мћсто пређашн! т ■ л ,1^- Ј