Podunavka Beograd

103

цги, н ° пе увКдоминеши мене внемт. кацо, и В 1, че«ч> тм имнћ упраиЈднлешиса; еже мнћперв о!0 приЈисош пки. бже меие иасаетсл , азт» здравствуго , п безт. сиужбм давно уже сми, лребмваго вћ праздноети н 6< ј зћ лспкаго заслуд5ен1л. Сћ печатнего Славено - Сербсиого изт. ^јеинЕЈ смшеив есмв сКмо вљ ВудимЋ. Повнегда она проданна бмст*, и соеднненна сђ г (раиевского печатнего Всеучиишда Пештанскаго. ннК хотаху при неи службу поправитеин дати. и аз -Б рћшилсн 61. хђ ен прјитисл ; обаче другому упражненЈго мнћ случившусн, кое мн1. поволт.ше видКсл, первуго оставихт., а другуго нмн)> ожидаго. вже службм Дјстрнстскаго СудЈи каса<;тсл, иогу ВамЂ сказатн, нко вчера им 1> лђ есми честБ бмти у его Превосходнтелства державнаго Совћтника и Первонана Балога, кои изволилђ 6сгб мн+. доказа ги, лко еш;е нТ.стн времн поставити Судмо Д'|стр |*кту; а когда кђ тому вреии будетЂ , то безЂ зианш его небудетЂ. Когда его Превосходнтелство мене вопросилЂ еств, 6млђ ли азЂ сче зваше на себе пр ^илђ . на сеи вопросЂ отвћгцалЂ есмв, лко нмнћ небм моглђ, а что послћ годинм днеи сбмтисл возможетЂ, непредвижу , и на семЂ дћло остало естг,. С1е едино извћстно ест!., нко аце настокшее предпрјнтје мое мнћ во благо и по желанЈго моему обратитсн, то при немЂ радо остану. При семт. благосклонномЂ случаи не хошу пропустити прнложитн тебћ петЂ пћннзеи тво. ихђ , оставшнхЂ у мепе посл ћ послашн кђ тебћ книгђ, изђ коего увндиши, лко тн егце долшенЂ есм!. 14. ф . 4. кр. Себ малми долгђ вђ нмнћшнемЂ состожпи моемЂ платити тебћ не иогу; но обћшаго зд 1 ако постарагосл исплатити и до 8 мћснцо†днеи. ВпрочемЂ желал случаи нмати тебе вскорћ видћти, и вђ присутств|'и доказати тебћ , нко всегда непремћннми есмћ прјнте.п. твои, и истиннми почитателБ драг!н ко мнћ дружбм твоен. ТерлаичБ. СЧЕТЂ ОСТАВШ И X Т> У МЕНЕ ИћНИЗЕН. Фор. кр. Посд^ кннгђ оетало еств у мене всего . . 15 , ■—• 0тт> сеи суммм потрошнхт. на весел1е ст. °Р1птелми нашнин по твоему наложешго ... II, 56, есмћ Господину Обрадовичу зо , —• « „ Господнну Новаковичу за исторпо . . 10, —•.

♦ор кр. „ „ Тому же за новпнм на 1914 год. . 10, —• Всего 60, 56. Остаетч. тебћ еи\е получитн отт. мене всего на все 1'>. ф . 4. к, Вт. Будимћ 24. Февруар!а 1796. Кромћ погрћшкн втћ числешн. Терлаич«..

К\ДЂ е, И КАКО КАВА У ЕВРОПУ УВЕДЕНА. Капа се употреблнвала шштђ XV. столћтЈа у целои Аравји, и аџ1е, кои су се XVI. века изђ Л1е«е и Медине враћали, уводилн су го у свима МуамеданскимЂ земллма; а особнто Л1уФТ1е, кои су само нго, као право пиће муамеданске вћре, пити допуштали. Путници изђ Евроне, кои су крозЂ ЛевантЂ пролазили, научили су тамо каву познати. КадЂ е ПетарЂ де ла Фалле изђ Царнграда едномЂ нр^втелго у Римђ нисао, ави му да ће онђ за кратко време Европу научити, како се Соћие, кое се такоу Турскои зове, ше. Год. 1614. бмла е у обнчаго кава кодђ неки трговаца у Марзелго. ТеФетонЂ употребллвао в каву у Паризу 1658. год. прн повратку са свога путовапл, и гостјо е стране, кои су га пре подне посћштавали сђ кавомЂ. Тоесамоза неке поеднне путнике. Да бм кавн право преимућство дали, морамо особито и знаменито обстолтелство, кое е каву у обичаи увело. и кое се године 1669 случило, кадЂ е ВеликЈи СултанЂ МаомедЂ IV. едно посланство Лудвику XIV. оправјо, навести. СолиманЂ Ага, началникЂ овогђ посланства, бавјо се 10 мћсец!и у Паризу, и за овм време млогн е жителн сво 1 - омђ природномЂ живосћу и умиллтосћу пр нтелг.ство задобмо. Разне особе а особито госпое посћштавале су га нзђ лгобопмтства. По обичаго, кои у Турскои влада, гостјо 1и е гавомЂ, и као што учтивостћ заповеда. морали су и нћму, кадЂ е кога пос1.тјо, каву давати. Притом^. е и за око прјнтно бмло. будући су каву у чИстомђ и скупоцћномв порцуланскомЂ пос\ђу, сђ лепимЂ златомЂ ФранцускимЂ украшенимђ салветама, робови госпонма подносили. Кђ томе долази страно ношиво, иаравв, обмчаи, с»собитоств, сђ домаћиномЂ (СолиманЂ Агомђ ) преко толмача говорпти , и на ћилиму при землви седити. Све е ово морало главу госноа забунити. Одма су хтћли они, кои су кодђ посланика каву пили, оваи ужитакЂ кодђ - свов куће имати. К.а-