Podunavka Beograd

Л« 51.

У Суботу 16. Децембра.

Л10БИЧИЦА И РУЖИЦА. Преоађена .иобичица у башти кодђ руже Трудолшбним -б баштован'ма , кудт. се стаза пруже, П.чавми цвћтак -б свон развила мал ммђ нкжнммђ с.тасомЂ, И прЈнтнБнп. свуда башту напунн мприсомт.: Да не само пресадцчма сладостћ своим-б дав, Но н роду нт>!овоме да исту задае, Кои шмт. е рука-помоћв пресађаго бвш , Тежк1и сђ нћима и заедно знои са чела л!о: Да 6б1 одђ нби за вћке се вћрно науч!о, Лгобнчицу н^говатн, и нго мирисао. На ово е сусћдкннл, ружица, пБггала: „вси лн се безопасно садљ, лгобо, станила, Да у крило сладостБ снпашЂ, н-ћгугоће тебе, Да одт» трнл и коприва неимадешт. злобе?" „„всамБ,"" рекне лгобичнца , ,,„све у такомт. станго, У каквомћ ћу вав+,кБ 6 бп'н и ноћу и данго: Само ако узчуваго в-ћрно ме пресадцн , Да се небБ! подвргнула трнку, копривици !"" Тодорт, Влаићг.

ИЕШТО 0 ДУБРОВНИКУ. (Продужен1е.)

бданљ Славлннск1и иралг, звао е Дубровникћ „склониште несрећнБ! бановаи то ст, разлогомт,, ерЂ кадгодЂ бш народна буна когагодт, протерала изђ свои дрн.ава, онђ небћ1 се ДРУГД^Ц него у ДубровникЂ, склопјо: ту бм бмо онђ и нћгова пратни кралћвски издргкана, одтуда готово свагда по посредствованго републике онђ бм се на свои престолЂ вратјо. ДубровникЂ улагао се у све препирке околостое--. ћи народа , и често ш е припознатомЂ право-

ћомЂ по задоволЂству свакога изравнао, и тако препреч10 ратове и увео редЂ. Онђ е у ондашнбои политики исту ролу играо, кон) у садашнт.ои игра, а.ш у већемЂ кругу, Аустр1а: искао е сирКчБ уздрнгати неко равновћсЈе међу ближн&имЂ силама, за да у среди тога равновћсјн може јкнвити , нКгови су интереси, како су сада и Аустршски, бмли, да обдржи мирЂ, и сђ миромЂ положенћ ствари онако, како се налази. Таи утицаи бмо е шкодлбивђ у политичиомђ одношен1К) гогославлансномЂ народу,али преблаг1И у издћлјго лгодо.иобиомЂ и такш остао е све до наипоследнви времена. Цинр ^лнЂ РобертЂ овако намЂм а иредставлл у свомђ знаменитомЂ д1>лу свр \Ђ Славлана одђ Турске: „Ова гласовита репуб.шка , говори онђ , пр1е долазка Француза бмла е толи почитована на читаву полострову источномђ , да исти Славллни, Турцима иодложни, доходи.ш су на н 1, говимђ судиштама сво<= разпре разсуђивати." Пре него су подђ Турску властБ запали, ови народи често су хранили у своимђ дворовииа по коегодЂ Дубровчанина, кои бм управлили нбиовимђ важнимЂ пословима , стварали законе , уређива.ш училишта. За накнаду нг.иовм услуга они су 1 имђ давалн ванобћшна преимућства, и тммђ средствомђ могао е ДубровпикЂ разсКнти свое населбине (со1оше§) у Сараево, у Новб 1 и ПазарЂ, у БеоградЂ, у Видинђ , у Силистр1го, у Соф 1 Н ), у бдрене, и уБукурештЂ. Ове населбине владале су се по своимђ особитимЂ законима, и нису завћ1силе до одђ свое маике-отачбе (тбге - ра1пе), у Ч1е н ћдро непрестано сипале су велика богатства. Та бегатства прешла 6 бг мћру свак!и путЂ ; кадЂ бм трговачки градови Итал1лнсг:и заратили се међу собомЂ, тада бмтргованћ свега истока запало у саме руке Ду- ■бровчана , кои са своимђ ни-едно - прилежнБ1МЂ НЈвднћ'е) стћгомЂ пловили бм слободно по цћ-