Podunavka Beograd

204

в. Во1ашса, бм.н.ословЈе. Во1апни8, бмдБосдовацЋ, бБ1 .ШрЂ. с. €а<1иг!1а8 (јиг1Ј.), безнасл1;дностб. СаеИћа1и8, безбрачносп,. Си1еа1ига, потест.. Са1си1и8, рачунт.. Са1си1а1ига , рачуноводство. Са1епс1агн1т, ићсецословг, мћсечникЋ. Сактина, клевета, опаданћ, потворч>. Сашђннп, промћна. Сатсгагл!«. коморникч,.

СапаИв, прокопв. СапсеПагЈа, писарннца. СапсеИапив , ( л диј г сг ), представнкк -Б. СапсеШ81а, п::сарт,. СапсИс1а1и8, представлћникђ; приуготоз .1 ћникт.. Сапоп, правпло. Сарасказ, способностт.. СарШаг|1а8, (јиз сарШ.), дћвовнна. Сар!1а1е, (витта сар|1а1.), главно, главнина. Сар)Чапеи8, главарг. Сар[Ц11а11о, уговорна предав; предан. СагпаНз, еднокрвнБш. (1Ј [егнш8, едноутробнБ1н). Са88аге, сметнутн ; уннштнти. Са88а1!о, сметанћ; уннштенћ. Са81На8, цћломудреностБ. Са8иа111а8, случанностБ. Са81118Нса, случаиница. Са(а81пни , списанЂ. Сниза, причина; парннца. Сапча1 |1а8 , причинностБ ; узрочностБ. Саи1е1а, предохрана. Саиио, емство. Сепвог, разсмотрптелБ. Сепзига, разсмотрнтелБство, Сеп8118, попист.; процћна; лнхиа.

СегНПсаипп, обзнаннца. С1|агас1ег, знамент,. (СћеГ, началпикт.). Сћгошса, л'. Аппа1е8. С11го110§-|'ар1п'а, лћ гопнсан!е. Сћгопо1о^1а, л ћточнслен!в. Сјгси1и8, кругв. С1а8§а, разредт,. Со§-П1110, позна1не. СоШк|о, сударанћ. Со1о1на, населбина. Сошћп1а11о, омБппланћ. СоштанНаШ, заповћникт.

с сђ пуиомљ незавиоимосћу држао , на краићвство подићи. ФридрихЂ е дакле сћ великомг. политическомђ мудросћу одсвуда пово.и.нп обстоате .1ства на ползу уиотребјо, да рбх своиш тект> зачетои си .1и мрез Ј) иодизап1, тнтуле пећ1н изгледЂ иа почиташе сусћд^, прибавјо ; и готово бм се ммслило , да е онђ/то слутш,, канво ће красно здаше некадЂ ко'и већЈи посие ићга иа овомђ темелго подигнути. . '*<• • -V... ' .Т? НКга е самогЂ'' распалило кђ овомђ кораку обште ићговн современика за распространћиЈемЂ свои снла тен.енћ , те тако нехтћде ни онђ заостати. Ако и н !е у нћговои власти бмло, величнну другн кралКва постнћи , то е онђ опетЂ радЂ бмо баремЂ величественну сниностђ око себе видити, една суета (ако ћемо е тако назвати), конесвагда н 1, говђ дворЂ наиболћимЂ у Европи чинила. (Конацт, слЉдувЈ К;|> п р ип р е м м ЗА НАЗИВОСЛОВНБ1И РЈјЧНИКЂ дружства србске словесности.

И С К Р И Ц Е. xxv. Силне поплавице сђ дугимЂ мутенћмЂ смућенБ1 вода падале су крозЂ много столећа на те, домовино мон. Различите су владе у те дошле , безЂ да е и една свои темелБ у теби укоренила. Повћств праву немашЂ, све е раздрто, као кадЂ поплавица куда пролети , те у теку све раздере, н свакудЂ се провали. Мрвице имашЂ одђ повћсти , мрвнце добра, цћло тћло немашЂ, немашЂ здаша довршенм. Шта сн до сада бмла , ннти знадешЂ , нити знати маришЂ. Само као у сну чинити се, да си нешто бћ1ла; чуешт, изђ да.шине неке гласе, и видишђ неку сћиу бледу старога величества. Али они исти гласи, кон крозЂ маглу трче, те се сђ нвоме смћшаго, више памети твопш сметаго, него го пробуде. Оно, што прошасто време слови, рћчи су тихе, али безт> сладкоће; кротке, али безЂ снаге. Ннси се нигда добро ни та.нанила ни нћмчила, мађарила ни турчила, Славллнска ниси. Лгобавт. сама, сама може лгобавв да скупи ове мрвице, и да учини правБш кипђ , да састави рћчи, и да шмђ даде вбшоко знаменованћ; да развалине понови, и изђ нби гради шаторе, куће, цркве.

Издазо и печатаио

Учредникт, М вјошт , П о п о в и ћ т«. у Правитедственои КнБнгопечатнБИ у Београду